Gašenje preduzeća komplikovanije od osnivanja

OKAČITI "katanac" na firmu u Srbiji mnogo je teže i mukotrpnije nego zasukati rukave i osnovati je. Prema važećim zakonima, iz biznisa vlasnik trenutno može da izađe samo kroz stečaj ili dobrovoljnu likvidaciju. U najboljem slučaju izgubiće pet meseci, ali ako iz posla izlazi sa nerešenim dugovima, do konačnog gašenja proći će više od godinu dana.

Zakon o stečaju predviđa i automatski stečaj i kroz njega su gašena preduzeća koja su određeni vremenski rok, na kraju primene to je bilo godinu dana, bila neprekidno u blokadi. Uslov da nestanu automatski bio je da nijedan od njihovih poverilaca nije pokušao da izvuče makar deo svog novca. Ova mogućnost je, međutim, pala na Ustavnom sudu, pa automatizma u stečaju više nema.

- Postajala su četiri načina gašenja firmi i, da sve to funkcioniše, ne bi bilo mnogo problema, jer bi postojali različiti modaliteti gašenja - objašnjava Đorđe Vukotić, pravni konsultant Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj NALED. - Automatski stečaj se više ne primenjuje zbog odluke Ustavnog suda. Zakon o privrednim društvima predviđa mogućnost prinudne lividacije, ali se ona još ne primenjuje. Ona bi, na primer, omogućavala da kada se direktor odjavi, a nema zaposlenih, posle tri meseca registrator Agencije za privredne registre automatski pokrene postupak likvidacije. Ukoliko se ne javi niko od poverilaca, automatski bi se sprovela likvidacija.

U praksi, tako sada imamo dva načina gašenja firme - redovni stečaj i dobrovoljnu likvidaciju. Prvi u proseku traje, kako pokazuju podaci Svetske banke, dve godine. Na procedure firma izgubi petinu vrednosti imovine, a od svakog dolara koji duguje poverioci naplate 29 centi.

- Dobrovoljna likvidacija ne može da traje manje od 150 dana, i to ako firma nema nijedan spor i ako je izmirila sva dugovanja - objašnjava Vukotić. - U suprotnom, može da traje i duže od godinu i po dana. Zavisi od složenosti slučaja. Opet, stečaj za firme koja nemaju imovinu je preskup. Troškovi su najmanje od 2.000 do 3.000 evra, i to za predujam. Sve bi to funkcionisalo da u praksi postoje sva četiri načina gašenja firmi.

MNOGI BI NESTALI

DA primena prinudne likvidacije nije odložena, sa spiska postojećih firmi već bi bile precrtane sve one koje na vreme nisu predale završne račune, koje ne registruju promenu delatnosti ako im je postojeća zabranjena, ako u roku ne podignu osnivački kapital na zakonom propisan iznos... Ova nadležnost Agencije za privredne registre privremeno je stopirana, dok se ne izmeni Zakon o privrednim društvima. Tako je naložilo Ministarstvo finansija, jer, kako kažu, misle "da postoji realna opasnost da se ovako nedovoljno regulisan institut prinudne likvidacije zloupotrebi, pri čemu bi interesi poverilaca mogli biti izigrani".