Javni dug: U kamatama do guše

DA je država građanin, teško bi prošla bankarske kriterijume. Zvanično, klijentu mesečna rata može da „pojede“ i punu platu, ali u realnosti banke i dalje granicu drže na polovini zarade. Država Srbija je tu liniju pregazila. Ove godine budžet mora da isplati ukupno 493,7 milijardi dinara na ime kamata i otplate glavnice duga, a istovremeno očekuje ukupno 965,7 milijardi dinara prihoda. Kreditorima treba da prepusti 51,1 odsto svoje „plate“.

Srbija trenutno, prema podacima s kraja februara, duguje ukupno 19 milijardi evra. Kada bi se dug delio na ravne časti, svakom stanovniku naše zemlje pripalo bi po 2.638 evra zajma. Tokom ove godine država će otplatiti 403,6 milijardi dinara glavnice i 90,1 milijardi dinara kamata. Po trenutnom kursu, to je zajedno 4,4 milijarde evra, ili 612 evra po građaninu. Otplata, međutim, neće umanjiti javni dug države na kraju godine. U međuvremenu, Srbija će još pozajmljivati.

- Neto zaduživanje Srbije će tokom 2013. godine biti 151 milijarda dinara - kažu u Upravi za javni dug. - Nijedan od ovogodišnjih zajmova neće početi da se otplaćuje tokom ove godine.

Srbija će tako tokom čitave ove godine da se zaduži 554,4 milijarde dinara, pa će na kraju 2013. ukupan javni dug biti za 151 milijardu dinara veći nego sada. U evrima to trenutno iznosi 1,35 milijarde. Ako je za neku utehu, Srbija je lane svoj dug uvećala za oko tri milijarde evra. Fiskalni savet odavno upozrava da je ovakva dinamika zaduživanja neodrživa.

- Osnovni pokretač rasta javnog duga je deficit budžeta i garanacije koja država daje na zaduživanje javnih preduzeća, tako da su jedina rešenja smanjenje deficita i refroma javnih preduzeća - kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalanog saveta.

- Fiskalna konsolidacija započeta u oktobru prošle godine će usporiti rast javnog duga u ovoj godini, ali dosadašnje mere još nisu dovoljne da bi se on i zaustavio.

Zato je važno da Vlada ostvari svoje ciljeve i da sledeće godine dodatno smanji deficit i to za 1,5 do 2 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Kako sada stvari stoje, međutim, sledeće godine je izvesno da „manjak“ u kasi može da se smanji za 0,4 do pola odsto BDP.

Toliko će se uštedeti na ograničenom rastu penzija i plata u javnom sektoru. Troškove treba, računica je Fiskalnog saveta, smanjiti za još najmanje 400 do 450 miliona evra.

- Vlada već sada treba da osmisli konkretne mere kojima će se smanjiti deficit - dodaje Altiparmakov. - Mi verujemo da je jedan od načina izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, čime bi moglo da se uštedi do 200 miliona evra.

Neophodno je već sada započeti strukturne reforme, jer će se one osetiti tek sledeće godine.

Ukupan javni dug Srbije, kada se posmatra protekla decenija, najmanji je bio na kraju 2008. godine - 8,8 milijardi evra.

Za milijardu evra je porastao naredne godine, pa još za malo više od dve milijarde u 2010. i za oko dve i po milijarde evra u 2011. godini. Tako smo pre dve godine samo na kamate dali oko 42 milijarde dinara, što je 48 milijardi dinara manje nego ove.