Evro nije rešenje

 SVE češći zahtevi da Srbija zameni dinar i neformalno uvede evro, kako bi se uveo red u naš valutni sistem su bez realnog osnova, ocenio je ekonomista Stojan Stamenković, na predstavljanju biltena Makroekonomski trendovi i analize (MAT) u Privrednoj komori Srbije.
Pad priliva stranog kapitala i nedovoljna konkurentnost srpske privrede uslovili su i obaranje vrednosti dinara. U uslovima smanjene zarade i tražnje, povećana je opterećenost kreditima, vezanim za evro. Veliki je pritisak prema Centralnoj banci i Vladi Srbije da se devizni kurs “učini predvidljivim”, pa čak i evro uvede kao zvanična valuta u zemlji.
Prema Stamenkovićevom mišljenju i iskustvima iz sveta, “bilo koje od pomenutih rešenja nanelo bi neprocenjivu štetu našoj ekonomiji”. Baltičke zemlje imaju fiksno vezanu domaću valutu za evro, i mada su članice EU, udar ekonomske krize je potisnuo njihov BDP duboko u minus.
- Problem naše ekonomije nije u kursu, nego u neefikasnoj privredi i slaboj robnoj razmeni - ističe Stamenković. - Uvođenje evra znači i fiksni kurs, što podrazumeva skuplju ekonomsku politiku za privredu u tranziciji, čija je ponuda na međunarodnom tržištu još nekonkurentna, a industrija zastarela.
Vladimir Vučković, saradnik MAT-a, kaže da je kod nas jako izražena finansijska evroizacija. Smanjen dotok kapitala i klizanje dinara još više podstiču njen rast. Kako to umanjiti. Brza deevroizacija nije rešenje. Ako se, recimo, zabrani odobravanje kredita sa valutnom klauzulom, posledice bi bile razorne - smanjenje kredita i rast kamata.
- Deevroizacija je relativno laka samo na kratak rok, i ako strana valuta služi za transakcije, u suprotnom, ako je finansijska, kao kod nas, taj proces je dugoročan i skup - kaže Vučković. - Preduslov za deevroizaciju je, pre svega, trajna privredna stabilnost.