Otišle devize

VEĆ je kasno za kontrolu iznošenja deviza iz Srbije, jer je šteta učinjena. Odliv je morao znatno ranije da se spreči, još u septembru 2007. godine, kada se videlo da će doći do kraha tržišta hipotekarnih kredita i drugih finansijskih lomova - kaže za "Novosti" dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta. On tvrdi da su monetarne vlasti zakazale, jer u vreme krize imaju legitimno pravo, koje im dopušta i MMF da kontrolišu kapitalne transakcije.
Međutim, zbog potpune liberalizacije, koja je bila dobra dok kriza nije zakucala na vrata, iz zemlje su iznete i još se iznose devize po principu "brzo kupi i brzo prodaj", odnosno kroz špekulativne poslove - ukazuje Đukić.
Naime, na domaće tržište se unesu devize, ojača se dinar i kupe se hartije od vrednosti NBS, koje su imale visoku kamatu, dakle i značajnu zaradu, a zatim se brzo nestane, odnosno kupe se devize po nižoj ceni, zaradi se na obveznicama i evri iznesu iz države.
- Ne iznose novac sve banke - ističe Đukić. - I treba praviti razliku između špekulativnih poslova i iznošenja novca koji investitori zarade, plaćanja preduzeća i banaka inostranstvu. To se ne sme sprečavati. Ali, moglo je da se utiče na iznošenje vezano za špekulativne radnje.
Prema rečima Đukića, moglo se osetiti da će banke kada osete nestašicu novca ponovo kupiti devize i izneti ih iz Srbije. To je njihov interes, ali je naša zemlja trebalo da razmišlja o svom interesu i da uvede kontrolu kapitalnih transakcija i to tako što će bankama naložiti da za svako iznošenje daju neki osnov.
Banke u Srbiji su godinama sticale ogromne profite. Ovo je bio balkanski eldorado poslednjih pet, šest godina i banke su se zaduživala kod svojih centrala da bi zbog ogromnih kamata davale našoj privredi i građanima novac. Srbija je takođe bila atraktivna zbog visoke referentne kamatne stope i banke su imale interes da povuku novac od matica i da ga prodaju za dinare i ulože u hartije od vrednosti NBS. Kamata se na ove vrednosne papire u jednom trenutku kretala i do 24 odsto, što je i te kako bilo povoljno za banke - iznosi Đukić.

MEHANIZAM
BANKE novac iznose tako što ubace devize na naše tržište, podignu vrednost dinara i kupe hartije od vrednosti NBS, a zatim brzo nestanu sa tržišta, kupujući ponovo evre, ali po nižoj ceni - objašnjava Đukić "mehanizam iznošenja".
NBS, po njemu, nije smela da dozvoli veliko jačanje dinara. Jer, na formiranje deviznog kursa sigurno su i uticale špekulativne transakcije, odnosno banke su svojim unosom, prodajom i ponovnom kupovinom deviza odlučivale o skokovima i padovima domaće valute.