Deficit sve veći

NARODNA banka Srbije snizila je raniju prognozu privrednog rasta Srbije za 2013. godinu sa 2,5 na oko dva odsto, zbog slabijeg privrednog oporavka u evrozoni, kao i u ostalim spoljnotrgovinskim partnerima naše zemlje.

U majskom izveštaju o inflaciji, ističe se da se rast privredne aktivnosti očekuje od oporavka poljoprivredne proizvodnje i povećanja proizvodnje u automobilskoj i naftnoj industriji. U narednom periodu očekuje se nastavak pada inflatornih pritisaka i umereni rast ekonomske aktivnosti, što bi trebalo da rezultira vraćanjem međugodišnje inflacije u granice dozvoljenog odstupanja do oktobra.

Viceguverner NBS Veselin Pješčić izjavio je da je jedan od ekonomskih rizika pred Srbijom brzina sprovođenja fiskalne konsolidacije, zbog čega Vlada treba da preduzme mere za smanjenje budžetskog deficita. On je napomenuo da je Ministarstvo finansija i privrede najavilo mere za smanjenje budžetskog deficita za jedan procentni poen, a postoji najava ministra Mlađana Dinkića za dodatne mere za smanjenje deficita za još jedan procentni poen.

- Prihodi budžeta su podbacili, i na nivou su od 25 odsto godišnje projekcije za četiri meseca, što je trećina godine, a izdaci su više od 60 odsto - ističe Stojan Stamenković, član Saveta guvernera NBS. - Sada tu rupu treba zatvoriti. Ministar finansija je najavio mere, pitanje je da li će one biti dovoljne. Bojim se da će tu još nešto morati da se uradi, pogotovo što postoje mere koje se međusobno potiru. Ove godine lepo ćemo popuniti deficit zaduživanjem, ali tome mora biti kraja. Kad se zadužujete napolju, pa je to za neke investicije koje odbacuju profit, to je jedna stvar, taj profit otplaćuje dug, ali ako se zadužujete da biste pokrili budžetsku rupu i niste uložili u nešto, to je drugo.

Miladin Kovačević, saradnik Ekonomskog instituta, ocenio je u sredu da će mere za smanjenje budžetskog deficita, koje najavljuje Ministarstvo finansija i privrede, dati kratkoročne efekte. On navodi da će paket mera za štednju, koji podrazumeva i promenu nekih poreskih normi i dodatne uštede, dati efekat od oko 30 milijardi dinara, što bi trebalo da dovede budžetski deficit na oko 150 milijardi, umesto planiranih 120 milijardi dinara.