Moskva: Srbi prizivaju ruske ulagače

ZAJEDNIČKI investicioni fond sa ruskom VTB bankom bila je glavna tema drugog dana posete srpske delegacije u Moskvi. Ako bi se formirao, sredstva bi mogla da koriste i srpska i ruska preduzeća, stimulisao bi se dolazak ruskih investitora, kao i izvoz srpske hrane u Rusiju.

Naša delegacija sastala se u četvrtak sa zamenikom VTB banke Vasilijem Titovom. Premijer Ivica Dačić rekao je da bi zajednički investicioni fond sa VTB bankom pomogao jačanju ekonomske saradnje dve zemlje.

- Do sada smo u Rusiju izvozili voće, povrće i hranu u visini od oko 250 miliona dolara, a uveren sam da bi taj izvoz mogao da bude dvostruko veći - rekao je u četvrtak Dačić.

U Moskvi je potpisano čak sedam sporazuma. Najvažniji se odnose na kredit za budžet i sporazum o saradnji u železničkom saobraćaju.

- Potpisan je generalni ugovor za modernizaciju srpske železnice, koja se finansira iz ruskog kredita u iznosu od 800 miliona dolara - kaže, za "Novosti", Dragoljub Simonović, generalni direktor "Železnica Srbije". - Sledeća faza je potpisivanje aneksa ugovora, biće ih šest, a prva dva potpisaću veoma brzo. To su aneksi za deonice Beograd - Pančevo i Ruma - Golubinci. Za njih je dokumentacija kompletna. Čim potpišemo anekse biće raspisan tender za izbor izvođača radova. Očekujemo da će radovi krenuti do kraja juna.

Po generalnom ugovoru, odnos ruskih i srpskih firmi na ovom poslu je 70 prema 30 odsto, ali je posao tako podeljen da će na nekim deonicama zbog vrste radova učešće srpske operative biti 90 odsto i to je slučaj sa prugom Beograd - Pančevo. Simonović kaže da se nada da će na kraju, kada se podvuče crta, za sve projekte učešće domaćih i ruskih kompanija biti pola-pola.

Ruski kredit realizovaće se po fazama i preostale anekse direktor "Železnica" potpisaće kada bude kompletirana dokumentacija i za druge deonice, da se ne bi plaćali penali. Sa Rusima je dogovoreno da se umesto izgradnje pruge Valjevo - Loznica novac iz kredita preusmeri na deo Koridora 10, od Stare Pazove do Novog Sada. Projekat za ovu deonicu je naručen i biće završen za sedam meseci. Ruski kredit uložiće se i u nabavku novih dizel-motornih vozova, obnovu barske pruge i modernizaciju još pet deonica na Koridoru 10.

Kredit od pola milijarde dolara Srbija će iskoristiti da bi otplatili skuplje zajmove iz prošlosti. Od Ruske Federacije novac dobijamo na deset godina, uz dve godine počeka i sa godišnjom kamatom od 3,5 odsto. Među skupljim pozajmicama koje Srbija sada otplaćuje je zajam Londonskog kluba. U 2013. smo ušli sa ukupno 693 miliona evra obaveza prema ovoj instituciji. Vlada je već odlučila da do kraja ovog meseca prevremeno otplati 400 miliona dolara, a novcem iz novog kredita moći ćemo da izmirimo čitav dug prema Londonskom klubu. Kamata na londonski zajam je 6,75 odsto na godišnjem nivou. Do novembra 2009. godine obračunavana je kamata od 3,75 odsto.

Ruski kredit, međutim, ne stiže bez bilo kakvih uslova. Prvih 300 miliona dolara će odmah biti na raspolaganju, ali za ostatak, ipak, moramo da se sporazumemo sa Međunarodnim monetarnim fondom. Misija ove institucije stiže u maju, ali da bi stigli do sporazuma moramo da ih uverimo da ćemo trajno smanjiti manjak u budžetu i da ćemo završiti reforme koje će omogućiti veći privredni rast.

POVOLJAN KREDIT

ČLAN Fiskalnog saveta Vladimir Vučković smatra da je Srbija ruski kredit za podršku budžetu od 500 miliona dolara dobila pod povoljnim uslovima.

- Ovaj ruski kredit spada u domen upravljanja dugom, on ne rešava naše suštinske probleme, on samo pomaže da ubuduće plaćamo niže kamatne stope - rekao je Vučković.

- Srbija se mora zaduživati, i to je zacrtano i Zakonom o budžetu, u tom smislu treba tražiti najjeftinije izvore zaduživanja.

BEZ carina u Rusiju će možda uspeti da stigne i po 10.000 "Fijatovih" automobila iz Srbije godišnje. Naša delegacija je molila ruske čelnike da sa liste izuzetaka, proizvoda na koje se i dalje plaća carina, "skine" makar određeni kontingent automobila, šećera, sira i cigareta.

- Ruski predsednik Vladimir Putin obećao je da će odobriti uvoz malih kontingenata "Fijatovih" vozila koja se sklapaju u Srbiji - rekao je premijer Ivica Dačić. - U slučaju dogovora i Rusija bi dobila pravo da pod istim uslovima izveze vozila ruske proizvodnje u Srbiju. Rusija nema ekonomski interes da uvozi "Fijatova" vozila iz Srbije bez carine, pa bi uvoz malih kontingenata bio rezultat privilegovanog partnerstva.