Ubraja se među 100 najznačajnijih ljudi Planete, ima 21 počasni doktorat, tri počasna državljanstva i podržava Vučićev predlog: Ideja Beograda o ukidanju barijera najhrabriji je čin na Balkanu

U ČAMCU gde svi veslaju nikome ne pada na pamet da ljulja brod. Inicijativa iz Beograda da se ukinu barijere za protok robe i ljudi najhrabriji je ekonomski i životni iskorak naroda Balkana u 21. veku, a u taj sporazum mora se uvezati i Kosovo. Ceo Balkan je kao "brza voda" koja može da izazove poplavu, ali i da proizvede struju.

Ovako, ekskluzivno za "Novosti", govori profesor Jicak Kalderon Adižes, jedan od najpoznatijih ekonomista sveta i čovek koji se dva puta u ovom veku našao na prestižnim listama: među 30 najuticajnijih Amerikanaca i 100 najznačajnijih ljudi planete. Profesor Adižes je i Beograđanin. Porodična kuća mu je na Bulevaru kralja Aleksandra, odmah uz čuvenu kafanu "Orašac". Uvek kada svrati u srpsku prestonicu, ode do "te braon kapije" u srcu grada.

PROČITAJTE JOŠ - Investicija vredna 20 miliona evra: Britanci otvaraju fabriku u Zaječaru, zapošljavaju 2.000 ljudi

- Nisam ni tražio da mi vrate kuću, koja je nacionalizovana. Rođaka, sudija Vida Petrović Škero, rekla mi je da je to posao "na dugom štapu" - kaže profesor, i nagoveštava da bi uskoro mogao da dođe u Srbiju na duži period. - Razgovarao sam sa predsednikom Vučićem i moguće je da ćemo sarađivati. To bi bio moj drugi "pokušaj" u zemlji koju, uz Izrael, najviše volim. Sa Miloševićem mi se 1991. nije "posrećilo".

Profesor Adižes govori kako je devedesetih, preko tadašnjeg premijera Dragutina Zelenovića, bio angažovan u Beogradu da predloži rešenja koja bi predupredila krvavi raspad SFRJ. Objašnjava da je njegova ideja bila da se uključi i bivši američki predsednik Džimi Karter, kao predsednik Komisije za referendum u SFRJ, uz pitanje "koji je narod za to da ostane u zajednici, a koji ne". I, predsednik Milošević se verbalno složio sa planom, ali nije napravio odlučujući korak. Interesantno je, kaže Adižes, da je tadašnji američki ambasador u Beogradu Voren Cimerman pozdravio dogovoreni proces i obećao "da će lično izgurati ideju u Vašingtonu".

Doktorand sa Kolumbije, pa profesor na Univerzitu Kalifornija (UCLA) i osnivač Adižes instituta u Santa Barbari, ne krije da Srbiji duguje mnogo. Tu je, kaže, naučio prve životne lekcije i stekao veštine koje su mu pomogle da "preživi Ameriku" dok je još bio student. Doktorirao je na temi "Industrijski menadžment", a tezu za Kolumbiju je pisao u "Beogradskom pamučnom kombinatu" i Beogradskom kombinatu vune, gde je sedamdesetih proučavao procese donošenja odluka kroz radničko samoupravljanje.

- Od jutra do ponoći sam išao na sastanke radničkih saveta i intervjuisao sam svakoga ko je hteo da razgovora sa mnom - seća se Adižes. - Shvatio sam da Jugosloveni razvijaju nešto potpuno novo. To je bila tržišna ekonomija, ali su kompanije vodili radnici za radnike. Na moje iznenađenje, ti jednostavni ljudi su donosili odlične odluke, jer su imali zdrav razum. Kasnije su mnoge odluke kvarili drugi.

Za beogradski period svog života koji je, kaže, bio odlučujući u uspešnoj karijeri, ugledni profesor zahvaljuje Vladimiru Matejiću, tada direktoru Centra za usavršavanje kadrova u privredi, prvom čoveku Instituta "Mihajlo Pupin", a potom i ministru za nauku u vladi Milana Panića.

- Pomogao mi je da razumem sistem kolektivnog upravljanja u industrijskoj demokratiji i povezao me sa Edvardom Kardeljom, koji mi je iz SFRJ slao svoje teorijske radove. Kada sam doktorirao na Kolumbiji, nisam ni slutio da će me moj profesor i mentor Vilijam H. Njumen preporučiti Kalifornijskom univerzitetu kao "sledećeg Maksa Vebera".

O profesionalnim uspesima i neuspesima, Adižis kaže da je pisao u svojoj autobiografiji koja se nedavno pojavila i u našim knjižarama. To mu je 26. knjiga, a 23 su objavljene na srpskom.

- Prve uspehe osamdesetih zabeležio sam u menadžmentu u kulturi kada sam u Njujorku i Los Anđelesu od baleta, opere i pozorišta uspeo da novim sistemom upravljanja napravim profitabilne institucije. Angažovan sam potom i u restrukturiranju Američke banke. Isti posao sam pre neku godinu uradio sa ruskom Zberbankom, što me je učinilo bliskim sa premijerom Dmitrijem Medvedevom - kaže Adižis. - Sem u Srbiji, ni u mom Izraelu još nisam uspeo da ostavim značajan pečat.

Konstatuje da su Srbi i Izraelci isti po mentalitetu i da ih je teško uveriti i u očigledno, budući da "svi sve znaju".

Adižes nam otkriva i da je sporazum između Grčke i Makedonije o imenu zemlje i njenim daljim integracijama u EU u stvari napravljen još 2010, kada je precizirano i ime Severna Makedonija. Lično je, kaže, bio u šatl-diplomatiji između dve zemlje, kada je sa tadašnjim premijerom Grčke Papandreuom dogovoren kompromis koji je trebalo da bude potvrđen i sa makedonske strane na sastanku u Ohridu.

CAPI SISTEM

- SUŠTINA upravljanja procesima prema mojoj metodi rada zove se CAPI sistem. Pojedinac u njemu mora da ima ne samo ovlašćenja nad poverenim zadatkom, nego i podršku svih ključnih saradnika za njegovo izvršenje. Čovek na vrhu mora da poseduje stručna znanja - ukratko pojašnjava profesor Adižes, i naglašava da ništa nije uklesano u kamenu.

HOLOKAUST NAJDUBLjA RANA

ČAK 21 počasni doktorat i tri počasna državljanstva svedoče o Adižesu kao građaninu sveta. Sem Kolumbije i UCLA, predavao je na Harvardu i Prinstonu a njegov institut deluje u više od 60 zemalja.

- Holokaust je ostavio najdublju ranu u mom životu - naglašava naš sagovornik.