Pola veka otkako se pojavio Aids, seksualno prenosiva bolest: HIV manje ubija, ali podjednako diskriminiše

POSLE pola veka otkako je virus HIV počeo globalno da se širi, ova infekcija više nije neminovno smrtonosna. Uz pravilnu terapiju, zaraženi više nisu infektivni i mogu da dožive duboku starost. Ipak, nekada fatalni virus i dalje izaziva podozrivost, a oni koji su inficirani tvrde da su diskriminisani i omalovaženi. Upravo zbog toga, većina onih koji sumnjaju da bi mogli biti zaraženi odustaje od testiranja, i pored toga što znaju da im nema spasa ukoliko ne koriste lekove.

U Srbiji je registrovano 2.756 inficiranih, ali se procenjuje da ih ima više od 3.000. Od početka godine kod 175 osoba je utvrđena HIV infekcija, što je povećanje od 35 odsto u odnosu na lane. Od posledica bolesti u ovoj godini umrlo ih je 16. U Klinici za infektivne i tropske bolesti u Beogradu trenutno se leči 1.800 pacijenata, dok preostali dobijaju terapiju u bolnicama u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

PROČITAJTE JOŠ - Stefanović: Od sutra na snagu stupa novi zakon; Monstrumi koji ubiju dete doživotno će robijati

- Procene su da kod nas oko 400 ljudi ne zna za svoj HIV status, i cilj nam je da ih otkrijemo i tako sprečimo širenje infekcije - kaže, za "Novosti", epidemiolog dr Biljana Begović Vuksanović, načelnik Savetovališta za HIV Zavoda za javno zdravlje u Beogradu (GZzJZ). - Testiranje je poverljivo i besplatno i nije potreban uput lekara. Nije bolno i ne oduzima mnogo vremena, a rezultati se dobijaju brzo.

Epidemija bolesti, koja je do sada odnela 25 miliona ljudskih života, počela je 1969. godine, kada je u SAD sa Haitija ušao prvi čovek zaražen HIV-om. Širenje virusa poprimilo je globalne razmere 1981, a u našoj zemlji prvi inficirani registrovani su 1985. godine. Od tada do kraja 2018, u Srbiji je od side umrla 901 osoba.

- Najveći broj novootkrivenih pacijenata su muškarci od 30. do 39. godine, a u poslednje vreme primetan je trend da se ova infekcija otkriva i u mlađem dobu - govori doktorka Begović Vuksanović. - Kada se pojavio, virus HIV se dominantno širio među narkomanima, ali to se promenilo i sada se u 90 odsto slučajeva prenosi seksualnim putem. Od svih novoregistrovanih, čak 80 odsto su homoseksualci.

Infektivna klinika KCS Foto A. Stanković

Napredak u razvoju terapije preobratio je dijagnozu HIV infekcije, od osude na smrt u podnošljivo hronično zdravstveno stanje. A revoluciju u sprečavanju prenošenja ovog virusa pre nekoliko godina doneli su lekovi PreP i PEP. Prvi onemogućavaju da se tokom nezaštićenog seksualnog odnosa prenese virus, a drugi da se posle rizičnog događaja spreči inficiranje HIV-om.

- PreP i PEP lekovi jesu značajni, ali samo ako se koriste racionalno i opravdano. Često se nabavljaju na crnom tržištu i zloupotrebljavaju - kaže dr Begović Vuksanović. - Oni nikako ne mogu da budu zamena za kondom, jer HIV nije jedina prenosiva bolest, već preti rizik od sifilisa, gonoreje, hepatitisa B i C i mnogih drugih bolesti. U Srbiji je terapija besplatna, a zahvaljujući tome, gotovo da se više ne rađaju deca kojima su majke prenele HIV. Osobe koje pravilno koriste lekove više nisu zarazne.

Doktorka Begović Vuksanović objašnjava da se neki ljudi nikada neće razboleti od side iako su izloženi HIV infekciji, zahvaljujući mutaciji u samo jednom genu. Pretpostavlja se da ih je na planeti oko dva odsto, a ako je tako, to praktično znači da u Srbiji 140.000 ljudi ne može da oboli od AIDS i ako bi bili inficirani HIV-om.

I dalje je nejasno zašto do sada nije napravljena vakcina koja štiti od ovog virusa. Objašnjenje za to pobornici teorija zavere pronalaze u "činjenici" da je HIV veštački virus, potekao iz laboratorije.

Bratislav Prokić Foto N. Skenderija

- Poznato je da je virus HIV prešao na ljude sa šimpanzi, koje žive u nepristupačnim džunglama Afrike, a od njega mogu da obole i mačke - kaže Bratislav Prokić, predsednik Uprave Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje "Potent". - Mačja sida nastaje kao posledica virusa FIV, a majmunska usled SIV infekcije.

Svuda u svetu, pa i kod nas, osobe sa virusom HIV suočavaju se sa mnogobrojnim vidovima diskriminacije. Istraživanje sprovedeno u Srbiji 2013. godine je pokazalo da čak 93 odsto građana ne bi volelo da se nađe u društvu osobe zaražene HIV-om.

- Iz tog razloga, većina zaraženih od poslodavca krije svoj zdravstveni status. Dešavalo se da su dobijali otkaz i ostajali bez ikakvih primanja - objašnjava Dušan Veljković iz novosadskog udruženja "Crvena linija". - Okolina, kad sazna da je neka osoba zaražena, reaguje i dalje burno, kao pre trideset godina. Nije retkost da su to čak i zdravstveni radnici. Često na prvoj strani kartona crtaju krstiće ili velikim slovima pišu HIV, da bi označili inficiranog. To je nedopustivo i zakonom zabranjeno.

Kao jedan od najdrastičnijih primera diskriminacije, Veljković navodi slučaj zaraženog deteta zbog koga roditelji nisu puštali svoju decu da idu u vrtić sa njim.

- Posle mnogo razgovora, uspeli smo da im objasnimo da njihova deca nisu ugrožena - kaže Veljković. - Inficirani HIV-om imaju problem kada treba da poprave zub, da odu na neku hiruršku intervenciju i kada treba da im se pruži prva pomoć. Otkrivanje HIV pozitivnog statusa sa sobom nosi rizik od odbacivanja prijatelja, partnera, porodice...

Međutim, izgleda da tu nije kraj. Diskriminacija se nastavlja čak i kada osoba sa HIV-om umre.

- Od pojave epidemije 1985. godine do danas, u Srbiji se sprovodi praksa nejednakog postupanja prema posmrtnim ostacima osoba sa HIV virusom - kaže Bratislav Prokić. - Oni se ne pripremaju za tradicionalan pogreb. Naučno neopravdano, ali sahranjuju se - po propisima. Jer, Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisuje da se prema posmrtnim ostacima umrlih postupa tako da se spreče pojava i prenošenje svih zaraznih bolesti.

"NEDELjA TESTIRANjA"

SVETSKOM danu borbe protiv side, koji se obeležava danas, prethodila je "Nedelja testiranja". Cilj ove akcije je da se ohrabre osobe koje su bilo kada bile izložene nekom riziku da se podvrgnu ispitivanju, da se podstaknu zdravstveni radnici da ponude testiranje na HIV i virusne hepatitise kao deo rutinske prakse.