Nije poljoprivreda samo motika: Ni Harvard nije ravan stručnjacima Instituta sa Poljoprivrednog fakulteta

BOLjI su od Harvarda i Jejla. Nijedan proizvod koji je namenjen trpezi ne može se naći u rafovima prodavnica ili na meniju restorana bez pečata stručnjaka koji se školuju u Institutu za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Već tri godine Institut je pozicioniran među najboljih 50 u svetu na prestižnoj Šangajskog listi kada je u pitanju rangiranje naučnih rezultata po oblastima. Profesori Instituta, u petogodišnjem periodu koji se računa, objave 130-140 naučnih radova.

U godini jubileja, proslave veka postojanja Poljoprivrednog fakulteta, sledeće nedelje će 60. rođendan obeležiti i Institut. Iako je uspeh koji postižu izuzetan i u svetskim razmerama, profesori više nego skromno pričaju o tome. Ne zaboravljaju da ukažu na zasluge koje, za odličan "plasman", imaju i kolege sa drugih fakulteta i instituta. Značajan doprinos, ipak, pripada stručnjacima sa Poljoprivrednog fakulteta. Najmlađi među onima koji prednjače po broju objavljenih radova je profesor dr Igor Tomašević, koji ostvaruje i značajnu saradnju sa kolegama iz Španije, Nemačke, Rusije i drugih zemalja.

PROČITAJTE JOŠ: Vučić: Naših vina se danas nećemo sramiti

- U nauci je kao u tenisu. Uspešnost se meri po broju objavljenih radova u časopisima sa SCI liste, ali to nije dovoljno. Potrebno je da rad bude zapažen, samim tim i citiran - objašnjava prof. Tomašević. - Poeni se dobijaju na osnovu ranga časopisa u kome je rad prezentovan, ali i toga koliko puta ste citirani. Uspehu na Šangajskoj listi su, pored nas, doprinele i kolege iz Instituta za biloška istraživanja, Hemijskog fakulteta i Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Svi mi zajedno smo zaslužni za to što se Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju nalazi među "top 50" u svetu.


Pod budnim okom svojih profesora, u laboratorijama ovog instituta studenti svakodnevno obave na desetine analiza mleka i mlečnih proizvoda, mesa i prerađevina od mesa, piva, rakija, pekarskih i konditorskih proizvoda... U malim pogonima na Fakultetu, studenti u okviru vežbi proizvode različite vrste sireva, kobasica, čokolade i piva, a na oglednom dobru "Radmilovac" različite rakije i vina.

- Osnovne studije imaju pet modula - tehnologija konzerviranja i vrenja, tehnologija animalnih proizvoda, tehnologija ratarskih proizvoda, upravljanje bezbednošću i kvalitetom u proizvodnji hrane i mikrobiologija hrane - kaže profesor dr Jelena Miočinović.


- Studenti biraju neki od modula, ali su zajedničke prve dve godine studija. Najveće interesovanje je za tehnologiju konzerviranja i vrenja, ali i drugi moduli su veoma atraktivni. Svi su usmereni ka istom cilju, a to je kako dobiti kvalitetan i bezbedan proizvod.

PROČITAJTE JOŠ: Još nije kasno za imunizaciju protiv gripa: U Srbiji prvi put moguća vakcinacija koja štiti od oba tipa influence

Na master i doktorskim studijama studenti su uključeni u mnogobrojne domaće i međunarodne projekte koje realizuju profesori, a koji su usmereni na razvoj novih proizvoda sa poboljšanim funkcionalnim svojstvima, primenu savremenih metoda ispitivanja kvaliteta, kao i ispitivanje mišljenja potrošača o kvalitetu palete različitih prehrambenih proizvoda.

NIJE POLjOPRIVREDA SAMO MOTIKA

PoljopriVredni fakultet, poslednjih godina, nije "in" među maturantima. Većina bira menadžment, medicinu, pravo, ekonomiju... Srednjoškolci nisu upućeni u to da ne postoji državna institucija u kojoj nema bar jednog diplomca Poljoprivrednog fakulteta, kao ni u velikim trgovinskim lancima, prehrambenoj industriji, laboratorijama za ispitivanje namirnica... Znanja dobijena tokom školovanja im omogućavaju i započinjanje sopstvenog biznisa, što je aktuelno za generacije koje dolaze.

- Poljoprivreda nije više samo motika - kaže prof. dr Dušan Živković, dekan (na slici). - Mašine, oprema i tehnologije su sofisticirani i zahtevaju znanje i obrazovanje na najvišem nivou. Srbija je agrarna zemlja i ima ogromne mogućnosti za razvoj poljoprivrede.