Neko je morao da izađe iz ušuškanih kancelarija: Uginula riba nije smela da se nađe na pijacama

TO što se ovih dana dešava u Velikom bačkom kanalu, žargonski rečeno, potvrđuje da smo, izgleda, kao narod - u kanalu. Da zanemarimo "sitnicu" što je Fabrika šećera "Crvenka" tu ispuštala otpadnu vodu (tako kaže inspekcija), ali otkuda ideja ribokradicama da otrovane smuđeve, štuke, šarane, amure... prodaju na pijacama?! I to pred početak božićnog posta. Za Boga ne znaju.

Ali, neko je morao da zna šta se dešava i da - reaguje. Jer, u ovom slučaju je praktično zatvoren krug nečuvene drskosti i neodgovornosti. Otrov u vodi završiće u želucima onih koji, recimo, soma kupe upola cene i koji, nažalost, i sami bivaju "upecani". Da ne govorimo o tome da je nadležnima trebalo više od mesec dana od ekološke katastrofe da izađu iz ušuškanih kancelarija i obiđu teren i utvrde ko je kriv. A da ironija bude veća, niko se nije udostojio da makar pokupi ribu koja nedeljama pluta po kanalu.

PROČITAJTE JOŠ: Zagađena uginula riba završila U NAŠIM TANjIRIMA: Šokantan epilog pomora u Velikom bačkom kanalu

Država svakako ima mehanizme da reaguje, samo ako se potrudi. Kao što su nedavno pedantno popisali opasni otpad u čak 32 ugašena industrijska giganta, tako od Velikog bačkog kanala mogu da "zaplove" po Srbiji i prilježnije love trovače koji zagađuju nekažnjeno vode, od lakalnih rečica do Dunava, koji je ne tako davno bio crven kod beogradske Ade Huje, a danima je bilo potrebno da se utvrdi ko je hemikalije besramno pustio u tok.

Zato, da ne bismo crveneli pred decom, mora se konačno preseći - voda, zemlja i vazduh su svetinja. I moraju se braniti drakonskim kaznama namenjenim onima koji ugrožavaju naš opstanak, trujući prirodu. Jer, ako ovako nastavimo, nama neprijatelji nisu potrebni. Ugušićemo se u sopstvenom smeću i hipokriziji. Ostaćemo, doslovno, kao ribe na suvom.