JUGOSLOVENSKI paviljon u Državnom muzeju Aušvic-Birkenau mogao bi uskoro, posle 15 godina pod ključem, da bude obnovljen i otvoren. Ovo su se dogovorili ministri kulture Srbije i Slovenije Vladan Vukosavljević i Zoran Poznić, na bilateralnom sastanku u okviru međunarodnog kulturnog foruma u Sankt Peterburgu, u petak.

Pročitajte još: Muzej logora Aušvic - Birkenau obišlo više od dva miliona posetilaca

Paviljon 17, odnosno Blok 17, kako mu je pravo ime, prestao je i formalno da postoji 2005. godine, pošto je sistematski propadao od raspada bivše zajedničke države. Na sastanku predstavnika dva ministarstva dogovoreno je da što pre budu rešena sva pitanja vezana za rekonstrukciju i formiranje stalne postavke i pozvane su i ostale države bivše SFRJ da se uključe.

Kako objašnjava istoričar dr Milan Koljanin, član radne grupe koja je bila zadužena za koncepciju buduće postavke, Blok 17 nalazi se na oko 700 kvadrata u okviru nekadašnjeg logora Aušvic 1. Prva postavka napravljena je šezdesetih godina prošlog veka, a drugu je napravio nekadašnji Muzej revolucije, 1989. U prizemlju zgrade i danas se nalazi Austrijski paviljon, dok je Jugoslovenski bio na spratu.

- Kada se država raspala, niko nije brinuo o postavci, pa je uprava muzeja pozvala da se problem reši. Na zahtev Hrvatske postavka je uklonjena oko 2005. Muzej Jugoslavije ponudio se da preuzme eksponate koje je bilo moguće preneti - kaže Koljanin.

Na inicijativu Srbije tada je formirana radna grupa od predstavnika nekadašnjih jugoslovenskih republika oko izrade nove postavke. Do realizacije još nije došlo jer nisu postignuti dogovori oko podele troškova za rekonstrukciju zdanja.

Dr Milan Koljanin Foto A. Sahanić

Tokom izrade projekta napravljena je i nedovršena baza podataka koliko je ljudi iz Jugoslavije bilo zatočeno u Aušvicu tokom Drugog svetskog rata. Procene su da ih je bilo oko 20.000, a imenom i prezimenom je zasada pobrojano 12.000.

- Najviše je bilo Jevreja. Deo je deportovan iz NDH, u avgustu 1942. i nešto manje u martu 1943. Druga, veća grupa, jesu Jevreji iz Bačke, deportovani kada su Nemci ušli u Mađarsku, u proleće 1944. Ostalo su politički zatvorenici, mahom partizanke zarobljene na Sutjesci, ilegalke i pripadnice NOB. Preživelo je svega nekoliko stotina ljudi, mahom žena koje su prebačene uoči dolaska Crvene armije u logor Ravensbrik - kaže Koljanin.

ŽRTVE MENGELEA

RADNA grupa snimila je svojevremeno izjave 15 preživelih, koje će biti sastavni deo buduće izložbe. Među njima je i izjava zatočenice koja je sa bratom blizancem služila ozloglašenom dr Mengeleu za eksperimente. Ona je preživela, brat nije.