KONTAMINIRANE lokacije u Srbiji sa kojih će opasan industrijski otpad biti uklonjen su hemijska industrija "Viskoza" u Loznici i "Zorka obojena metalurgija" u Šapcu. Na istom spisku su i hemijska industrija "Župa AD" u Kruševcu i fabrika obojenih metala FOM u Prokuplju. U njima je zagađenje najalarmantnije, pokazali su rezultati dvogodišnjeg ispitivanja u kojem su učestvovale i državne institucije za zaštitu životne sredine iz Italije, saznaju "Novosti".

Otkriveno je zagađenje u okviru ukupno 32 industrijska postrojenja, od kojih je izdvojeno 14 prioriteta. To su uglavnom firme koje se nalaze u državnom vlasništvu i u stečaju, pokazali su rezultati projekta UN Environment GEF.

- Ispitivanje potencijalno kontaminiranih industrijskih lokacija nedavno je završeno i već su dati predlozi za sanaciju - potvrđuje, za "Novosti", Tamara Perunović Ćulić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine. - Jedna lokacija će biti uskoro sanirana, dok je kod drugih potrebno prvo ukloniti izvor zagađenja, uraditi dodatno istraživanje, pa zatim i sanaciju.

Do ovih rezultata došlo se kroz saradnju između Agencije za zaštitu životne sredine iz Srbije i Instituta za životnu sredinu i istraživanje u Italiji.

- Italija je pružilo značajnu ekspertizu u ovoj oblasti - kaže Tamara Perunović Ćulić. - Učestvovali su u finansiranju projekta, nabavljanju laboratorijske opreme za ispitivanje zemljišta i zaštitne oprema za uzorkovanje kontaminiranih lokacija. Održano je više obuka i izrađena su dva plana za detaljno istraživanje u Loznici i Šapcu.

Pročitajte još - OPASAN OTPAD USKLADIŠTEN U KIKINDI: Analize nisu završene

Direktor italijanskog instituta za životnu sredinu i istraživanje koji je učestvovao u projektu Luka Demikeli, kaže, za "Novosti", da je u interesu Srbije da upravljanje i tretman opasnog otpada što pre približi nivou evropskih zemalja:

- Postoje vrlo strogi kriterijumi koji se odnose kako na državni, i na privatni sektor. Značajno je da se Srbija pridruži EU, kako bi mogla koristiti mehanizme za brže i efikasnije rešavanje ekoloških problema. To uključuje blisku saradnju u regionu, jer ukoliko nastane neki problem Crnoj Gori ili Hrvatskoj, to takođe može da utiče na Srbiju, i obrnuto.

Kako bi se do kraja rešila situacija sa ispitanim opasnim industrijskim otpadom, neophodna su veća ulaganja.

- Potrebna su materijalna sredstva, ali ništa od toga neće pomoći ako se ne vodi računa o "sopstvenom dvorištu" - kaže Demikeli. - Zaštitu životne sredine potrebno je uvesti u sistem obrazovanja.

On dodaje da Italija i dalje investira i radi na zajedničkim projektima. Navodi i da su zagađenje, otpad i plastika gorući problemi i svuda u svetu. Mnoge zemlje, poput Švajcarske, takođe vode bitku sa zagađivačima životne sredine. Zbog toga je jedino rešenje saradnja među državama.

SPORAZUM

MINISTAR za zaštitu životne sredine Goran Trivan i italijanski ministar Serđo Kosta u utorak su potpisali Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti klimatskih promena, ranjivosti, proceni rizika, prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i ublažavanje negativnih efekata klimatskih promena. Ovim su najavili novu fazu u odnosima dveju zemalja.