SRBI i Hrvati trebalo bi da izvuku pouku iz odnosa Francuza i Nemaca koji su bili na suprotnim stranama u nekoliko ratova. Godine 1945. završen je Drugi svetski rat, najveća katastrofa u istoriji čovečanstva. Pet godina posle tog rata Francuzi i Nemci pružaju jedni drugima ruku i kreću da grade Evropsku uniju, mada nisu svi nemački zločinci kažnjeni i uprkos tome što Francuzi nisu Nemcima zaboravili sva zlodela.


Ovo je na sinoćnoj promociji svoje knjige „Bijelo na crno: lekcije iz prošlosti za budućnost“ u Kulturnom centru Novog Sada poručio hrvatski istoričar Hrvoje Klasić.

-Francuzi i Nemci imali su posle Drugog svetskog rata svoje političke elite koje su imale viziju budućnosti i koje su od ta dva društva u narednih pet, deset godina, načinile zajednički prostor stabilnim i prosperitetnim u ekonomskom, socijalnom i političkom smislu. Već 1960. godine svaki Evropljanin, uključujući i Jugoslovene, Turke i druge, želeo je da živi u Francuskoj i Nemačkoj jer te dve države nisu bile okrenute prošlosti nego budućnosti – poručio je Klasić.

On je podsetio da će se naredne godine navršiti 25 godina od „Oluje“, a Srbija i Hrvatska i danas su jednako daleko od međusobnog pomirenja i stabilnosti.

U obraćanju novosadskoj publici, Klasić se, najpre, osvrnuo na specifičan naslov svoje knjige „Bijelo na crno“ rekavši da su u Hrvatskoj 90-ih godina zamenjene strane – ono što je bilo crno postalo je belo i obrnuto.

-Oni koje smo doživljavali kao zločince, one događaje koje smo nazivali zločinima, postali su heroji a njihova dela herojski činovi. A spomenike onih koje smo do tada nazivali herojima smo porušili i proglasili ih zločincima – kazao je hrvatski istoričar uz napomenu da je ovom knjigom i svojim kolumnama „na to crnilo želeo da ubaci malo beloga“.


U nastavku promocije Klasić je ispričao priču o svom najboljem prijatelju, direktoru „Plive“, jedne od najpoznatijih hrvatskih firmi. Taj prijatelj zarađuje oko 3.000 evra mesečno i vozi se svaki dan svojim službenim automobilom na relaciji Sisak –Zagreb. Jednog dana „pukao mu je film“, jer je na svakom drugom zidu video poruke „Za dom spremni“ ,“ U “ tom slično. Kupio je gumene rukavice, lak i sprej i zaustavljao se kod svakog takvog grafita i prešarao ih.

Klasić je poručio da svako od nas na ovakav način može delovati. Na takve grafite koji se pojavljuju u Hrvatskoj, ali i na one o Srebrenici, Vukovaru, Hrvatima u Srbiji treba odreagovati a ne okretati glavu i zažmuriti.

- Dok god mi na ovim prostorima budemo stavljali nacionalni ili verski predznak ispred zločinaca i žrtava i uvek su naše žrtve brojnije od vaših, za naše zločine mi imamo opravdanje, nećemo uspeti da se složimo – poručio je Klasić i naglasio da „ako ćemo hrvatsku devojčicu iz Vukovara žaliti, a prema nesreći srpskog dečaka na traktoru ostati ravnodušni, to onda govori o nama".

Klasićev domaćin, direktor KCNS Bojan Panaotović, zahvalio se novosadskoj publici na prisustvu rekavši da je „među nama specijalna i posebna zvezda Hrvoje Klasić, istoričar, intelektualac, moralna gromada i ličnost po kojoj će se ravnati neke buduće generacije u pravom smislu te reči.“

-Zašto je važan Klasić? Živimo u vremenima koja mnogo više obiluju primitivizmom, revanšizmom, šovinizmom, valjanjem u blatu, odnosno mračnom stranom ulice, a ne ljudima koji su na sunčanoj strani ulice. Posebno je to izraženo u sredinama u kojima se dešavaju stvari koje su za socijalne psihologe, karakterologe i psihijatre mnogo više, nego za analitičare normalne stvarnosti – rekao je Panaotović.

Kada se, naveo je dalje direktor KCNS, na takvim područjima pojave ljudi koji bez ostatka govore u prilog dobra, svetlosti, razumevanja, kosmopolitizma…Oni koji su spremni da zaštite žrtvu, slabijeg, takvi su ljudi moralni heroji.

-Mi ovde danas promovišemo ovu knjigu, a u Zadru grafit kaže: „Zakolji Srbina, izvadi mu organe, jer su u kvartu mačke gladne.“ U isto vreme Jure Zupčić, u istom tom gradu, je grafit „Ubi Srbina“ prepravio u „Poljubi Srbina“. Dakle, uvek ima pozitivnih i negativnih primera – rekao je Panaotović i dodao da „mi nikada Klasića nismo zvali da bismo rekli da je u Hrvatskoj grozno, a da je u Srbiji sjajno“.

Direktor KCNS podsetio je na čuvenu Gandijevu sentencu: “Ako hoćeš da promeniš svet, počni od sebe samog,“ što znači da nema savršenih i bezgrešnih.

- Zašto su važni ljudi poput Klasića, Jakovine, Dejana Jovića, Gordana Duhačeka, Vedrane Rudan, Gorana Šarića i ljudi koji su za pomirenje u ovom regionu? Na postjugoslovenskom prostoru najmračnija društvena pojava bio je rat. A do te vrste „kancera“ dolazi se tako što negujemo ovakve grafite u Zadru, Beogradu ili Novom Sadu, tako što negujemo Tomsona, a ne Klasića – upozorio je Panaotović i dodao da postoje navike, medijsko delovanje i način razmišljanja koji mogu ponovo da dovedu do najpatološkijih društvenih pojava.


JASENOVAC I MEDICINSKA STRUKA

KLASIĆ je otkrio da ga je tužilo „Društvo za trostruki logor Jasenovac“ koje smatra da se u Jasenovcu gotovo ništa nije dogodilo od 1941. do 1945. godine i da je zapravo sve počelo tek 1945. godine. Kada su ga novinari upitali za mišljenje on je odgovorio da to nije pitanje za njegovu, nego za medicinsku struku.