STRAH i jeza stizali su iz podzemlja te jeseni 1944. Surove borbe vodile su se na najskrovitijim i najmisterioznijim mestima u gradu.

U danima pred oslobođenje, Nemci su ispod grada smestili stotine Es-Es diverzanata, specijalno obučenih za ratovanje u podzemnim tunelima. Njihova tajna operacija nazvana je "Ciklon jug", a jedan od njenih idejnih tvoraca bio je zloglasni esesovac Oto Skorceni. Nemački specijalci su noću izlazili na površinu i vršili diverzije. Bili su tihi i delovali su isključivo hladnim oružjem. Zadatak im je bio da ruše infrastrukturu, likvidiraju oficire, presecaju električne instalacije, unose paniku tako što su trovali hranu i vodu... Nemci su planirali da Beograd napuste samo privremeno.


PROČITAJTE JOŠ: MEDVEDEV SE OBRATIO POSLANICIMA: Čestitam godišnjicu oslobođenja, želim vam mir i slobodu; Premijeri položili vence na spomenike oslobodiocima (FOTO+VIDEO)

U potrazi za pričama o podzemlju grada, grupa koju čine arheolozi i urbani istraživači otkrila je nove podatke o okršajima u beogradskom podzemlju. Arheolog Rade Milić pričao nam je o visokom oficiru Ozne Gojku Kraljeviću. Zadatak njegove grupe koju su činili najveštiji operativci, bio je da Beograd oslobodi od najokorelijih esesovaca i njihovih jedinica koje su se skrivale ispod grada.

- Borbe u podzemlju ostale su za širu javnost tajna tokom narednih decenija - govori Rade Milić. - Upravo zato nam je trebalo mnogo vremena da dođemo do podataka i precizno rekonstruišemo šta se tih dana, neposredno posle oslobođenja, događalo ispod pločnika grada.

"PROVERENO MIN-NjET" Film "Provereno Min-njet", snimljen je šezdesetih godina. Rađen je u jugoslovensko-sovjetskoj koprodukciji, a naslovnu rolu glumio je Branko Pleša. Sniman je na lokacijama ispod Beograda, a verno prikazuje klaustrofobičnu atmosferu vatrenih okršaja.

Posle ulaska oslobodilaca, 24. oktobra 1944, slavilo se na Terazijama. Niko nije slutio tragediju koja će se uskoro dogoditi na tom mestu.

- Odjeknula je snažna eksplozija, čuo se vrisak, nastupila je panika... - objašnjava Milić. - Leševi i tela ranjenika ležali su unaokolo. Sve preuzima Ozna, čiji operativci sa velikim ratnim iskustvom zaključuju da je reč o granati. Narednih dana počele su da se događaju diverzije na različitim stranama grada. Grupa boraca morala je da se spusti u 35 kilometara duge tunele beogradskog podzemlja. Za taj posao angažovani su prekaljeni borci, ali za ovakvu akciju ni oni nisu mogli da budu dovoljno pripremljeni. Nije bilo moguće dovoljno se pripremiti za takav način borbe.

Bitke sa nevidljivim neprijateljem bile su mučne i krvave. Nemci nisu imali šta da izgube. Imali su planove svih podzemnih objekata u gradu, dok su naši borci tumarali po mraku beogradskog lavirinta. Morali su da dopru do neprijatelja uz oskudnu opremu i kroz teške uslove. U mraku su samo mogli da naslute nemačke specijalce, a lampe su koristili samo izuzetno, kako ne bi bili primećeni. Zbog huke podzemnih voda, često nisu mogli da čuju jedan drugog.

Događalo se da u opštoj pometnji borci stradaju od ruke sopstvenih drugova. Odbijeni meci stvarali su rikošete u uskom prostoru, odbijali su se nemilice na sve strane postajući smrtonosni za svakog ko se našao u podzemlju.

Nemci su znali svaku slabu tačku ispod Beograda. Tokom povlačenja su minirali vodovodne cevi, da bi se odmah potom tuneli ispunili vodom. Sve je to ledilo krv u žilama naših boraca.

- Nažalost, 25 vojnika i oficira je zbog preživljenih trauma posle rata moralo da bude upućeno na psihijatrijsko lečenje - zaključuje Milić. - Neki od njih ostali su u duševnim bolnicama, zauvek onemogućeni da se vrate normalnom životu.

Sve što su videli i osetili bilo je previše za jedan običan ljudski život. Tokom borbi poginulo je oko 60 boraca Druge brigade KNOJ, a uhvaćeno je ili likvidirano 175 nemačkih diverzanata. Tako je beogradsko podzemlje ispričalo svoju poslednju ratnu priču.


PROČITAJTE JOŠ: RUSI HOĆE DA GRADE NUKLEARKU U SRBIJI: Dok "Er Srbija" pregovara o kupovini "suhoja" SSJ 100, stigao i nov predlog

SNABDEVANjE I SARADNICI

Na početku akcije primećena je jedna žena koja je navodno prosipala kantu sa smećem u jedan šaht beogradske kanalizacije. Kada su se operativci spustili dole, pronašli su neotvorene konzerve sa hranom. Jedna od linija snabdevanja nemačkih diverzanata bila je razotkrivena.


TRAGEDIJA OTKAZALA PROSLAVU

PROSLAVA dvadesete godišnjice oslobođenja, te 1964. godine, pripremana je temeljno. Niko nije slutio tragediju koja će je obeležiti. U avionskoj nesreći na obroncima Avale nastradala je cela delegacija tadašnjeg Sovjetskog Saveza koja je krenula na proslavu u Beograd.

Među njima su bili i maršal Sergej Birjuzov i general-pukovnik Vladimir Tolbuhin, narodni heroji, komandanti sovjetskih trupa koje su učestvovale u oslobađanju srpske prestonice.

Neposredno pre njihove pogibije, državni vrh Jugoslavije bio je spreman da dočeka visoku delegaciju SSSR-a, heroje oslobodioce. Sletanje Il-18 očekivalo se najpre u 9.30, a onda je odloženo za dva sata. Međutim, u 11.43 njihov avion je poslednji put lociran na radaru. U tom trenutku, avion je udario u padinu Avale, nedaleko od Spomenika neznanom junaku.

Svih 18 putnika je poginulo. U Jugoslaviji je proglašena dvodnevna žalost, a proslava je otkazana. Nastradalim herojima Beograđani su odavali poštu u Domu JNA, gde su njihova tela bila izložena.