KAKVA je struktura stanovništva i da li državna davanja koja se povećavaju svake godine idu na pravu adresu prvi su koraci pre usvajanja zakona o socijalnim kartama, što se očekuje tokom jesenjeg zasedanja parlamenta. Učinićemo sve da je oni kojima je pomoć najpotrebnija dobijaju u većoj meri, i da taj novac koji država daje, a on nije mali, ode na pravu adresu, rekao je Zoran Đorđević, ministar za rad, povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva.


PROČITAJTE JOŠ - BESPLATNA PRAVNA POMOĆ: Pola plaća država, pola opština


On je naglasio da je Srbija među zemljama koje za socijalnu zaštitu izdvajaju najmanje u Evropi, i to 3,3 puta manje od evropskog proseka. Posle nas je samo Rumunija.

- Moramo suštinski da menjamo stvari, da pružimo mogućnost da oni imaju zaposlenje, da obrazujemo pravi kadar, da mogu da rade, zasnuju porodicu, da ne očekuju da im država daje pare, nego da mogu svojim radom da to ostvaruju i da na taj način imaju sigurnost - rekao je ministar.

Socijalne karte će, kako je objasnio Đorđević, ako se gledaju deca i selo, pokazati trenutno stanje. Ranije su tokom izrade zakona neke kategorije isključene jer imaju imovinu, a tu imovinu ne mogu da koriste.

- Želimo sve to da promenimo. Imamo dosta ranjivih kategorija kojima ćemo posvetiti više pažnje, kao što su, recimo, slepe i slabovide osobe, među kojima ima dosta visokoobrazovanih ljudi koji nemaju posao - istakao je Đorđević.

Prema njegovim rečima, država će da ulaže sve više, ali to nije rešenje. Pravo rešenje je ulaganje u mlade i decu, da se školuju, da otvaramo za njih nova radna mesta, da ostvaruju neke prihode, da oni stvaraju svoje porodice i da stiču imovinu. To je garancija da nećete imati siromaštvo.


NAJUGROŽENIJI NA SELU

U Srbiji 267.949 građana koristi novčanu socijalnu pomoć. Najugroženije je stanovništvo na selu, deca i mladi, neobrazovani, nezaposleni i neaktivni nosioci domaćinstva. U veoma teškom položaju su i mnogočlane porodice, samohrani roditelji, osobe sa invaliditetom i njihove porodice.