NEKADA je, kažu, bio hrabar. Svoj. Kritičan. Danas, isti ti ne propuštaju priliku da ga opomenu da "nije srpski ćutati". Nikada nije bio objektivan, kažu drugi. Isti oni koji su mu zalepili etiketu "žuti".

Otkako se nalazi na čelu Radio-televizije Srbije, Dragan Bujošević je na kritike navikao. Bivši student Fakulteta političkih nauka, čiji se tekstovi nalaze u udžbenicima novinarstva, kaže, dok razgovaramo u njegovoj kancelariji s pogledom na Crkvu Svetog Marka, da ga ne bi začudilo da ga iz njih sada izbace. To je, primećuje, deo ovdašnje kulture. Ne krije da kada je preuzeo funkciju, nije mogao ni da pretpostavi sa čim će se sve suočiti. Realnost je - priča nam, okružen mnogobrojnim knjigama, ali i uramljenim posterom Novaka Đokovića, na kom piše "odlučnost" - bila mnogo surovija od pretpostavki. Zadovoljan je, ipak, jer je kuća koju vodi finansijski konsolidovana i proizvodi više programa nego ikada u istoriji.

- RTS je i dalje najgledanija televizija u Srbiji. Raduje me što imamo sadržaj kog niko ne može da se stidi, koji je kičma normalne i pristojne Srbije i koji učvršćuje sistem vrednosti takve Srbije - ističe Bujošević.

PROČITAJTE JOŠ - Bujošević ostaje na čelu RTS do isteka mandata

* Kako danas, kad je RTS dobio ozbiljnu konkurenciju u serijskom i sportskom programu, vidite ulogu Javnog servisa?

- RTS će imati sve veću konkurenciju i gubiće prednost koju je imao u te dve sfere. Sportski savezi su nekada vodili računa o tome da njihov sport ima što više gledalaca, a sada im je bitna cena. Kad je reč o serijama, RTS je doskoro bio jedini proizvođač, 2014. je proizveo 23 sata serijskog programa, a ove godine će doći na 100 sati. U međuvremenu, pojavili su se i novi akteri, poput Telekoma, koji će narednih godina postati najveći igrači na ovom polju.

NE ODLUČUJEM O SVEMU * KADA ćemo doći u situaciju da ne znamo ko je direktor RTS-a? - Sve velike demokrate u ovoj zemlji ponašaju se kao najveći autoritarci koji misle da je jedini čovek koji postoji na RTS-u direktor i da on donosi sve odluke. A kod mene nije tako. Ali, kao što svaki građanin kad ima problem zove Vučića, tako i svaki političar pominje generalnog direktora.

* Kad ste došli na čelo RTS-a, rekli ste da želite da zadržite informativni program na istom profesionalnom nivou. Da li ste uspeli?

- Mislim da jesmo. Poverenje u RTS raste, od ukupnog broja gledalaca, 39 odsto nam veruje, što je izuzetno poboljšanje u odnosu na 2008, kada je RTS po poverenju bio na četvrtom mestu. Ali situacija se promenila. Nekada ste radili u okruženju dve moćne partije, SNS i DS. Sada imate ogromnu razliku između partije koja ima preko 50 odsto podrške i gomile malih partija koje se vrte oko cenzusa ili su ispod njega. Nikada RTS, od 2000. pa nadalje, nije u debatnim emisijama imao predstavnike vanparlamentarne opozicije. A upravo oni su najglasniji u osudama RTS-a, zaboravljajući da vanparlamentarne opozicije nije bilo na ekranima ni kada su oni bili na vlasti, kao što je nema na Bi-Bi-Siju i na ogromnoj većini javnih medijskih servisa Evrope.

* Situacija se naročito zaoštrava kako se približava predizborna kampanja.

- Kada RIK proglasi vašu listu važećom, ulazimo u pravila koja se na RTS-u nisu menjala dugo. Istraživanje Birodija za predsedničke izbore pokazalo je da je od svih televizija, RTS najmanje vremena posvetio Vučiću kao premijeru i kao kandidatu za predsednika. Gotovo jedini smo imali i kritičke primedbe na njegov rad. Problem je to što nije regulisana funkcionerska kampanja. Uvek onaj ko je na vlasti koristi funkciju da se šeta po zemlji, i vi imate obavezu da kažete šta je uradio tog dana. I ako se Vučić sastane sa Angelom Merkel, naravno da će to biti prva vest na RTS-u. A šta drugo da bude? I nije Vučić izmislio funkcionersku kampanju. Svi pre njega su je koristili, lideri sadašnje opozicije su čak u vreme izborne tišine otvarali vrtiće i potpisivali ugovore sa "Fijatom", što je apsolutno zabranjeno.

* Da li neku od kritika smatrate opravdanom? Treba li RTS da prenosi rasprave sa "Tvitera", kao u slučaju "Informera"?

- To smo uradili trapavo. Jedino što je trebalo da RTS uradi je da obavesti javnost da je neko pretio novinaru i da tu stane. Bez obzira na to šta ja mislim o Vučićeviću i koliko tužbi protiv njega smo podneli - i ja i novinari RTS-a, ni njemu, kao ni bilo kom novinaru, niko ne sme da preti, i na tu činjenicu RTS treba da ukaže. Ali nije trebalo da prenosi sve one bljuvotine.


PROČITAJTE JOŠ - Dragan Bujošević: Televizija je – bolja

* Smeta li vam kad oni koji su hvalili vašu hrabrost, sada kažu da ćutite?

- Hajde da razdvojimo posao generalnog direktora i novinara. Ne mislim da je posao direktora televizije da radi ono što opozicija traži od njega, da se ponaša kao politička partija. Za ove četiri godine nisam izgovorio nijednu političku rečenicu, za razliku od nekih mojih prethodnika. Njih ne zanima 95 odsto mog radnog vremena, već samo 30 minuta Dnevnika. Njih ne zanima ni dečji, ni naučni, ni obrazovni, ni filmski, ni serijski program, ni to što smo dug sa 23 miliona evra sveli na nulu. Napravili smo ozbiljan centar za digitalizaciju arhive, koja je nacionalno blago, platforma Planeta naš program čini vidljivim u celom svetu, kupljeno je mnogo opreme i podignut kvalitet programa. Ali njih samo zanima što ih nema u Dnevniku. Žao mi je.

* Šta biste poručili studentima novinarstva - kako da se izbore sa cenzurom i autocenzurom?

- Svaki novinar ima onoliko slobode za koliko se izbori. I to podrazumeva određenu cenu. Meni u "Politici" nisu objavljivali ništa skoro dve i po godine. Jesam li išao po ulici i vikao zbog toga? Kad su nam 1998. sudili zbog rušenja ustavnog poretka s "Evropljaninom", nisam plakao, iako bih, da presuda nije ukinuta, i dan-danas plaćao tu kaznu. Izbor je vaš. Ako hoćeš da to radiš, plati cenu. Tačka.

* Da li bi ona bila manja ako bi novinari bili solidarni, pa da ne plaća cenu samo jedan?

- Novinari ne mogu da budu solidarni, jer je u ovoj zemlji prvo tržište uvedeno u novinarstvo. Imate višak novina, televizija, radio-stanica, i ne možete da računate na solidarnost. Ne možete ni zbog toga što smo mi novinari dovoljno sujetni ljudi. To je jedno od prokletstava naše profesije. Mi se i danas delimo oko toga što je neko divljački pobio ljude u ovoj zgradi. Baš me briga šta je taj RTS radio u vreme Miloševića, niko nema pravo da ubije tih 20 ljudi. Niko. A mi i danas pričamo o tome da li je RTS trebalo da pravi komemoraciju na dan kad je RTS bombardovan. Ja to ne mogu da razumem. I nismo samo mi takvi. Kada je američki novinar Džeremi Skejhil upitao nešto Ričarda Holbruka, obezbeđenje je požurilo da ga izbaci iz prostorije. Niko od prisutnih novinara nije se pobunio.

PONUDILI SARADNjU "MREŽI"

* SKIDANjE emisije "TV Mreža" posle 19 godina takođe je dovedeno u politički kontekst.

- Nema ga. Njima je potreban politički kontekst. Ti koji sada govore o "Mreži" nisu nikada videli nijednu njenu emisiju. Istekao im je ugovor i imamo pravo da ga ne obnovimo. Radimo nešto slično u okviru emisije "Oko", i to, prema mom mišljenju, kvalitetnije. Predložili smo im da rade emisiju o nacionalnim manjinama, što nama nedostaje, dakle saradnja postoji.



NIKO NE TREBA DA ME SE PLAŠI

KADA ode sa funkcije, Bujošević će moći da kaže sve ono što kao direktor nije mogao. Kaže, autobiografiju sigurno neće pisati i niko njegovih reči ne bi trebalo da se plaši:

- Nikada nisam bio čovek koji je iznosio bilo šta o drugima bez podataka. Ni svoje emisije i tekstove nisam radio "revolveraški", već sa merom i pažnjom prema ljudima o kojima sam pisao.