SRBI naseljavaju SAD već dva veka. U međuvremenu uspeli su da ostave duboke tragove u američkoj zajednici sa više od pedeset država. Naš narod, iako čini svega jedan promil žitelja SAD, ima u Americi čak 30.000 toponima sa srpskim imenima, stotinu pravoslavnih hramova i grobalja, dvadeset manastira, desetak velikih nacionalnih organizacija i na stotine ličnosti koje su ušle u istoriju američkog naroda. Među tim ličnostima ima ljudi koji su radili kao poverljivi oficiri i obaveštajci SAD, a koji su kao patriote predstavljale Srbiju ili radili i za svoj narod.

U izveštajima Udbe i kasnije jugoslovenske Službe državne bezbednosti - SDB, kao američki agent u emigraciji i na tlu naše zemlje najčešće se pominjao Nikola Stepanović, inače član Centralne uprave SNO, bivši izaslanik kraljevske vlade u Kairu, rezervni pukovnik američke armije i profesionalni obaveštajac. Stepanović je u vreme vladavine Dvajta Ajzenhauera bio i savetnik u Stejt departmentu za emigraciju. Ujedno, kao kraljev oficir iz Čikaga pukovnik Stepanović je bio i najuspešniji Srbin u američkoj vojsci. Rođen je 21. novembra 1896. godine. Živeo je skoro sedam decenija i preminuo u decembru 1964. u Pensilvaniji.

KADA je ratni vihor stigao do Sjedinjenih Država 1941. godine biva mobilisan u vojsku. Budući da je, pored engleskog, tečno govorio i francuski, bio je upućen u Službu za specijalne zadatke. Meteorski napreduje. Unapređen je u čin kapetana i prekomandovan u Vašington, gde je raspoređen na dužnost rukovodioca Sekcije agenta subverzivnih delatnosti, u Departmanu za rat. Nije dugo čekao ni unapređenje u čin majora.

Neposredno pre nego što su SAD ušle u rat, Amerikanci su formirali jaku službu za tajne vojne operacije, u kojoj će svoje mesto pronaći i major Nikola Stepanović. To specijalno odeljenje najpre se zvalo Služba za koordiniranje informacija (S.O.I. - Office of Coordinator of Information), a od jula 1942. godine Služba za strateške poslove (O.S.S. - Office of Strategic Services). Za ovaj posao regrutovani su podjednako i muškarci i žene svih zanimanja. Oni će u ratnim godinama koje će uslediti dati veliki doprinos u borbi protiv sila Osovine.

PROČITAJTE JOŠ - Kako je osnivač FBI ukrao ideju o nevidljivom mastilu od srpskog Džejmsa Bonda?

RADEĆI "iza scene", Stepanović je dao veliki doprinos američkoj vojsci. Kada je 1942. godine kralj Petar Drugi posetio SAD, Stepanović je dobio zaduženje da bude u njegovoj pratnji. Kralj Petar Drugi posetio je Ameriku prvi put kao zvanični gost predsednika Ruzvelta krajem juna 1942. godine. Kralju je priređena večera u Beloj kući, a sledećeg dana je posetio Kongres. Bio je gost na večeri kod ministra spoljnih poslova Kordela Hala. Posetio je i Vojnu akademiju u Vest Pointu.

Početkom jula kralj Petar Drugi Karađorđević je krenuo na turneju po američkim gradovima. Pre odlaska za Kanadu predsednik Ruzvelt i kralj su objavili saopštenje u kome je rečeno da je ova poseta "izraz prijateljstva američkog naroda prema narodu Jugoslavije". Obznanjeno je i da su dvojica vladara potpisala sporazum o uzajamnoj pomoći u vođenju rata, koji je predviđao snabdevanje vlade Kraljevine Jugoslavije obaveštenjima, oružjem i materijalima za odbranu, koje predsednik SAD odobri.

U ŠTABU Draže Mihailovića, u to vreme, SAD su već imale svog obaveštajca Bila Hadsona. Njega je krajem 1942. nasledio Vili S. Bejli, a njemu se pridružio i pukovnik Mekdoval. Kada su, međutim, Amerikanci počeli da dižu ruke od kralja Petra Drugog i Draže Mihailovića njihove vojne misije, u drugoj polovini 1943. godine prelaze kod Tita, a vlada u Londonu prepuštena je Britancima. Do tog zaokreta je došlo i zbog projugoslovenskog delovanja književnika Luja Adamiča, violiniste Zlatka Balokovića, Teslinog rođaka Save Kosanovića i drugih znamenitih iseljenika na američku vlast.

To poznanstvo Stepanovića i kralja Petra Drugog Karađorđevića će u potonjim događajima biti od velike važnosti.

U leto 1943. godine, major Stepanović je premešten u ambasadu SAD u Londonu, u svojstvu vojnog atašea zaduženog za vezu sa jugoslovenskom vladom u egzilu. Pored ostalog, bio je zadužen i za sve informacije o Jugoslaviji, odnosno za informisanje jugoslovenske vlade o savezničkim operacijama koje su bile vezane za Jugoslaviju i za informisanje komande američke armije o akcijama koje je vlada u izbeglištvu preduzimala u Jugoslaviji. Major Stepanović kasnije je premešten u ambasadu SAD u Kairu, gde je radio četiri meseca.

KOMANDA savezničkih snaga za Mediteran, u to vreme, nalazila se u Alžiru. Stepanović je mnogo putovao po Severnoj Africi. Odlazio je na Sardiniju, Korziku, Švajcarsku, Francusku i u već oslobođenu Italiju, u Bari i Kazertu.

Premešten je u Italiju u leto 1944. godine i postavljen za štabnog oficira generala Vilsona. Na tom položaju ostaće i kada Vilsona menjaju, najpre feldmaršal ser Aleksander i docnije general Narneju. Tada je unapređen u čin potpukovnika. Obavljao je dužnost oficira savezničke obaveštajne službe za Mediteran.

PROČITAJTE JOŠ - Špijunirao zavodeći Nemice: Preko kreveta provalio plan invazije na Jugoslaviju, upozorio na bombardovanje Beograda, razbesneo Hitlera!

U Italiji, s njim su radili Nik Lalić, Mirko Rajačić i Džo Veselinović. Oni su, po Stepanovićevom naređenju, u leto 1945. posetili logore za raseljena lica u Italiji u kojima su bili i Srbi, da bi dobili podatke o tome ko je i zašto napustio Jugoslaviju. Potom se potpukovnik Stepanović pridružio generalu Vilijamu Morganu u Trstu, i bio je njegov lični prevodilac. Stepanović se septembra 1945. vratio u Vašington, u Departman za rat. Proveo je u vojsci 54 meseca, od kojih 34 u Evropi. Vojnu karijeru završio je kao pukovnik.

ZA VOJNE zasluge Nikola Nik Stepanović je dobio brojna priznanja. Od SAD je dobio Legion of Merit za zasluge u obaveštajnoj službi savezničkih snaga, kao "ekspert za Jugoslaviju i Balkan". Feldmaršal Aleksander lično ga je odlikovao Ordenom britanske imperije za njegovo poznavanje Balkana i briljantne organizacione sposobnosti. Dobio je odlikovanja i od Francuske, Grčke, Italije i Malte.

Kralj Petar Drugi Karađorđević odlikovao je Nikolu Stepanovića Ordenom belog orla petog reda, za pomoć u vreme kraljeve posete SAD 1942. godine i Ordenom belog orla trećeg reda sa mačevima, za pomoć kralju u Kairu. Pukovnik Stepanović je to cenio i bio je uz kralja Petra Drugog Karađorđevića u njegovim najtežim trenucima smrti u Denveru 1970. godine.


RAD U NEPRIJATELjSKOJ POZADINI

PUKOVNIK Nikola Stepanović bio je samo jedan od 40 angažovanih srpskih vojnika i oficira u armiji i obaveštajnim službama SAD. Stepanović je angažovao više od trideset američkih Srba za rad u toj službi. Uslov je bio da su fizički sposobni za rad u neprijateljskoj pozadini. Mnoge je poznavao iz Srpskog narodnog saveza, a o nekima je saznao iz srpskog lista "Amerikanski Srbobran" koji je izlazio u Pitsburgu. U toj grupi našli su se Đorđe Gov Musulin, iz Pitsburga, Eli Popović, iz južnog Čikaga, zatim Nikola Nik Lalić, Mirko Rajačić, Džordž Vujnović, Stiv Bižić, Nik Dragaš, Džon Milodragović, Džo Veselinović iz Sent Luisa i drugi.