U OSTACIMA vojske takozvane Islamske države, rasutim širom Bliskog istoka, Azije i Afrike, prema podacima domaćih bezbednosnih službi, još je 29 državljana Srbije. Iako su snage kalifata razbijene, oni se još vode kao aktivni borci. U slučaju povratka u Srbiju, njih čekaju pritvor i sudski postupci po zakonu koji zabranjuje ratovanje za račun terorističkih organizacija.

PROČITAJTE JOŠ: Dok mnogi lekari idu u inostranstvo, "Dedinje" dovelo strance: Slovenac, Austrijanac i Nemac u timu

Prema podacima MUP Srbije i obaveštajnih agencija, od pojave Islamske države na Bliskom istoku, u redove džihadista stupilo je 49 osoba sa srpskim pasošem. Pouzdanih podataka je malo, ali se pretpostavlja da je 12 boraca sa ovog spiska poginulo u Siriji i Iraku. Od ukupnog broja, devet islamista vratilo se kući, gde je većina procesuirana i osuđena na zatvorske kazne.


PROČITAJTE JOŠ: Vulin i Stefanović: Traže se argumenti za rat protiv Srba

Pravosnažno je osuđeno sedam džihadista, od kojih su četvorica i danas na robiji, dok su trojica osuđena u odsustvu. Najviša izrečena kazna je 11 godina zatvora.

Ovakav bilans, kako ocenjuju stručnjaci za bezbednost, govori o odgovornom pristupu države prema problemu džihadizma, ali i opominje na rizik od povratka ostalih boraca koji su prethodne godine proveli u redovima Islamske države, Al nusra fronta i ekstremnih frakcija na Bliskom istoku.

Direktor Akademije za nacionalnu bezbednost Dragan Simeunović ističe da je povratak militantnih islamista veliki bezbednosni izazov ne samo za Srbiju, već i za region.

- Ova vrsta opasnosti ne poznaje granice država - kaže Simeunović. - Sa Kosova je u redove džihadista otišlo više od 400 ljudi, a iz Bosne oko 250. Povratnicima se tamo izriču blage kazne, a u lokalnim sredinama imaju status heroja i mučenika. Praksa pokazuje da se teroristi često vraćaju koristeći trase kretanja migranata, a po dolasku u postojbinu ne prekidaju stare kontakte.

Prof. Dragan Simeunović

Simeunović podseća i da samo u BiH deluje oko 50 paradžemata (ustanova koje pod velom obrazovanja propagiraju ideje džihada). Bivši ratnici, pritom, uživaju blagonaklon odnos tamošnjih vlasti, što doprinosi širenju njihove mreže kontakata.

- Izvori finanasiranja džihadista su obnovljeni, što ukazuje na mogućnost čvršćeg organizovanja. Povratnici do sada nisu pokazivali znake opasnog delovanja, ali to nije isključeno - kaže Simeunović.

Da je problem potencijalnog udruživanja povratnika iz džihada posebno izražen na Kosovu i Metohiji, upozorava i dr Relja Željski iz Bezbednosno-informativne agencije. On podseća da su albanski islamisti sa Kosova, kao i iz Albanije i Severne Makedonije, umešani u više terorističkih napada u Evropi poslednjih godina.

- Delovanje militantnih islamista i povratak džihadista poreklom sa ovih prostora globalna su pretnja bezbednosti - napominje Željski.

BORCI STIŽU U BOSNU

BOSNA i Hercegovina ovih dana očekuje deportaciju devet bivših boraca tzv. Islamske države iz Sirije. Prema pisanju medija, za šestoricom je raspisana crvena Interpolova poternica i oni će odmah biti prebačeni u nadležnost Suda BiH, dok je za trojicom raspisana potraga i njih će preuzeti pripadnici Državne agencije za istrage i zaštitu BiH. Svi oni zarobljeni su posle sloma kalifata i proteklih meseci su se nalazili u zatvorima na područjima Sirije i Iraka.

ZLOUPOTREBA PORODICA

POSEBAN bezbednosni problem čine osobe koje su se nevoljno našle u tzv. Islamskoj državi - pre svega žene i deca džihadista. Gotovo sve zapadnoevropske države suočavaju se sa ovim izazovom. Članovi porodica bivših boraca ID često bivaju zloupotrebljavani za prenos informacija i povezivanje terorističkih ćelija.