PREKRETNICA u životu nakon dobijanja prvog penzionog čega mnogima donosi i preispitivanje životnih odluka, kao i sumiranje onoga što su uradili, objašnjava psihoterapeut Stojan Mišić.

Zato su posao kroz honorarno angažovanje, nametanje obaveza od strane svojih potomaka ili angažovanje u različitim organizacijama samo neki od načina kako da penzioneri lakše prebrode prelazak u treće doba posle dugogodišnjeg svakodnevnog rada.

Radno-okupaciona terapija jedan od oblika gotovo obaveznih načina lečenja, koji su najstarijim sugrađanima dostupni u rehabilitacionim centrima i domovima za stara lica. Ove terapije su usmerene ka aktiviranju postojećih sposobnosti i znanja penzionera kako bi se usporio proces starenja i poboljšalo psihofizičko stanje korisnika. Podsticijani kapacitet koji sa sobom nosi rad u trećem dobu, kako tvrde stručnjaci, obogaćuje život penzionera i doprinosi boljem opštem zdravstvenom stanju. - Uticaj koji rad ima na penzionere je veliki, jer je svrha radne terapije i rada da osposobi osobu da se samostalno stara o sebi, da preuzima inicijativu i da podstiče ili održava sve one sposobnosti koje su degradirale - objašnjava psihoterapeut Stojan Mišić. - Često je starijim penzionerima poražavajuće da ponovo uče stvari koje su pre radili svakodnevno. Rad neposredno nakon penzionisanja je poželjan, zato što je važno da osoba zadrži osećaj produktivnosti i funkcionalnosti. To ne mora biti nužno neki posao, u obzir dolaze i razni hobiji i druge aktivnosti.

Pročitajte još - Penzioneri se vraćaju na posao?

Mnogobrojne organizacije i udruženja penzionera svoja druženja i sastanke najstarijih sugrađana zasnivaju upravo na kreativnim radnim aktivnostima. Tako se najstariji sugrađani tek u trećem dobu susretnu sa kulturno-umetničkim stvaralaštvom, ručnim radom, stolarskim zanatom, pristupaju mnogobrojnim rekreativnim aktivnostima, društvenim igrama i pričaonicama. Ipak, kako bi penzioneri kroz radne aktivnosti savladali osećaj anksioznosti i usamljenosti, koja može dovesti do depresije i zatvaranja u kućne uslove, podrška porodice na samom početku ključna je da bi se lako prihvatile nove životne uloge.

- Najznačajnija stvar koju porodica može da uradi je da bude dostupna penzioneru. Takođe, porodica je tu da bude i pomoć i podrška - objašnjava naš sagovornik.

Osim radnog angažovanja kroz hobije i aktivnosti koje nameće druženja sa penzionerima, najstariji sugrađani imaju mogućnost i da zvanično budu zaposleni nakon penzionisanja. Za ovu vrstu rada ne postoje zakonska ograničenja u pogledu godina.

VREME DA SE POSVETITE SEBI

Veoma je teško osobi da se navikne da više ne ide na posao i da ne doprinosi na način na koji je navikla. Osećaj usamljenosti i manje vrednosti je dominantan u ovoj životnoj fazi. Takođe, smrt najbližih prijatelja i poznanika je samo podsetnik na to da ne postaju mlađi. S druge strane, postoje osobe koje shvate da je penzionersko doba u stvari doba slobode. Takođe, to je period kada mogu da se posvete samo sebi i svojim neostvarenim željama - kaže Mišić.