Uoči regionalne konferencije u Skoplju povodom početka druge faze zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope "Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku II", predstavljeni su rezultati sedam projekata koji su u okviru tog programa realizovani u Srbiji, čiji je ukupan budžet 3,97 miliona evra.

Reč je o programu koji se sprovodi od 2016. godine, a kroz koji EU i Savet Evrope pomažu korisnicima u Jugoistočnoj Evropi da se usklade sa njihovim standardima u kontekstu procesa proširenja EU.

PROČITAJTE JOŠ - Hemofarm: U apotekama zamena za ranitidin, pacijenti ne treba da brinu

Programom su do sada obuhvaćene tri oblasti: sprovođenje pravde, borba protiv privrednog kriminala i borba protiv diskriminacije, i zaštita prava osetljivih grupa.

U izveštaju o rezultatima projekata u Srbiji, dostavljenom medijima, taksativno je nabrojano šta je u našoj zemlji urađeno po pitanju doprinosa unapređenju zaštite ljudskih prava lica lišenih slobode i osuđenih lica, podrške uspostavljanju i primeni delotvornih unutrašnjih pravnih lekova za zaštitu ljudskih prava i jačanju pravnih garancija nezavisnih i nepristrasnih sudova.

Navedeni su i rezultati koje je Srbija ostvarila u oblasti jačanja integriteta i borbe protiv korupcije u visokom obrazovanju, podsticanju demokratske kulture u školama kroz primenu antidiskriminatronih pristupa, prevenciji i borbi protiv trgovine ljudima i jačanju zaštite nacionalnih manjina.

Kada je reč o doprinosu unapređenju zaštite ljudskih prava lica lišenih slobode i osuđenih lica, ocenjuje se da je ostvaren napredak u proširenju zakonodavnog okvira i osnaživanju kapaciteta zaposlenih u policiji i zatvorima u borbi protiv zlostavljanja.

Tokom implementacije tog projekta postignuta je saglasnost sa Ministarstvom pravde da je potrebno dodatno raditi na rehabilitaciji počinilaca krivičnih dela, navodi se u izveštaju i ističe da su razvijena dva nova bihevioralna programa koja tim osobama olakšavaju da se integrišu u društvo nakon izdržavanja kazne.

Ti programi trenutno se testiraju u pet zatvora u Srbiji, dodaje se u izveštaju u kojem se navodi i da su postavljeni temelji za bolje postupanje prema licima s mentalnim poremećajima.

Kada je reč o prevenciji i borbi protiv trgovine ljudima, navodi se da je 50 odsto inspektora rada u Srbiji prošlo obuku za to i da koriste džepni vodič za identifikaciju žrtava trgovine ljudima.

U izveštaju se ocenjuje da sudije, tužioci, finansijski inspektori, advokati i drugi akteri u borbi protiv trgovine ljudima bolje razumeju na koji način se može osigurati da žrtve imaju pristup nadoknadi štete/kompenzaciji i da je ojačana saradnja ključnih aktera borbe protiv trgovine ljudima.

Jedan od projekata odnosio se i na jačanje zaštite nacionalnih manjina, a kako se ističe, pripremljene su, na osnovu ekspertize Saveta Evrope, smernice i preporuke za odgovarajuću zastupljenost nacionalnih manjina u obaveznom planu i programu, standardima i udžbenicima za osnovne i srednje škole.

Navodi se i da je u toku izrada smernica i preporuka za upotrebu manjinskih jezika u obrazovanju, državnoj upravi i pravosuđu.

Kada je reč o jačanju pravnih garancija nezavisnih i nepristrasnih sudova, osnaženi su kapaciteti sudija i tužilaca da otkriju rizike od neprimerenih uticaja i da im se suprotstave.

U izveštaju se navodi da je do sada oko 100 sudija / sudijskih pomoćnika i 100 tužilaca / tužilačkih pomoćnika obučeno da identifikuje, prijavi i bolje se suprotstavi neprimerenom pritisku.

Ocenjuje se i da je postignut napredak u uvođenju delotvornih pravnih lekova za zaštitu prava građana koja su zajemčena Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava.

Ukazuje se i da, zahvaljujući pravnoj debati o nadoknadi štete zbog kašnjenja u sudskim postupcima i usklađivanju pristupa sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, domaći sudovi dosuduju povecane iznose naknade za prekomerno duge sudske postupke.

Ističe se i da su preduzeti koraci da se medusobno bolje usaglase sudovi u zemlji u donošenju odluka prilikom primene Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava.

Po pitanju jačanja integriteta i borbe protiv korupcije u visokom obrazovanju navodi se da je o tome pojačana svest medu studentima i u široj javnosti, dok se za projekat podsticanja demokratske kulture u školama kroz primenu antidiskriminatorsnih pristupa ukazuje na kompletno usvajanje i integrisanje Okvira kompetencija za demokratsku kulturu (CDC) Saveta Evrope u nastavne i vannastavne aktivnosti u 20 pilot-škola.