MATIČNE ćelije, kao zalog za budućnost - DA, ali u privatnu banku - NE.

To bi trebalo da nam bude nauk posle propasti "Krio sejva". Vlasnici oko 330.000 uzoraka matičnih ćelija iz krvi pupčanika, među kojima i 13.000 iz Srbije, sad ne znaju ni da li je biološki materijal njihove dece prebačen u laboratoriju "Famikorda" u Varšavi, ili je ostao među dva odsto uzoraka zarobljenih u depoima kojima "Krio sejv" duguje. Ne znaju ni da li su uzorci propisno uzeti, testirani, transportovani i čuvani, niti da li će uopšte moći da se koriste. Za "sigurnost" su, u Srbiji, plaćali 1.800 evra po uzorku. Sad će, možda, morati i da doplate.

U nauci, sve opcije su još otvorene. Možda su matične ćelije iz krvi pupčanika više nada nego lek, kao što tvrde stručnjaci. Možda će do isteka 20 godina, na koliko su pohranjene u depoe, moći uspešno da se umnože i primenjuju u terapiji više bolesti nego sada. A, možda je u pravu i profesorka Nadežda Basara kad kaže: "Ne bacajte pare na čuvanje matičnih ćelija iz pupčanika".

PROČITAJTE JOŠ - NEIZVESNA SUDBINA MATIČNIH ĆELIJA 10.000 DECE IZ SRBIJE: Bez saglasnosti roditelja biološki materijal premešten u Poljsku

Ali, u praksi, i zakonskoj regulativi ne bi smelo da bude lutanja. Nisu matične ćelije klikeri, pa nema veze ako se polupaju. U Francuskoj i Italiji, recimo, privatne banke ćelija ne mogu da postoje. Za tu opciju opredelila se i Belgija...

Srbija je dosad udomila sedam stranih privatnih banaka, kojima je povereno više od 22.000 uzoraka. Svoju javnu, još nije završila. U okviru nje mogla bi da bude i porodična banka, u kojoj bi se plaćalo čuvanje. Da ćelije naše dece ne idu u svet i da nas, po opredeljenju "humanisti", zapravo belosvetski bankari ne obmanjuju da su one čarobni lek za više od 100 bolesti.

Sad bi bar, iako naknadna, i ova pamet, trebalo da nas opameti.