NA Filološkom fakultetu u Beogradu studenti odnedavno mogu da izučavaju neke daleke kulture i jezike, poput indijskog ili azerbejdžanskog, a u planu je i izučavanje azijsko-pacifičkog regiona. I dok uprava fakulteta veruje da će interesovanje studenata za ove profile biti veliko, profesori sa katedri za srpski jezik i srpsku književnost tvrde da se kvote za upis studenata na ove dve nacionale katedre smanjuju zarad upisa studenata na katedre dalekih zemalja i kultura.

Dekan prof. dr Ljiljana Marković to negira i tvrdi da fakultet ima ambiciozne planove.

- Otpočinju studije indologije, unapređujemo studije persijskog jezika, književnosti i kulture, kao i studije koreanistike, a radi izučavanja azerbejdžanske kulture osnovan je i istoimeni centar na našem fakultetu - rekla je nedavno za naš list prof. Marković.

Ona je navela da je u planu i razvoj keltskih studija, što će se odvijati u intenzivnoj saradnji sa Univerzitetskim koledžom u Dablinu. Pod okriljem Centra za studije Azije, planira se izučavanje azijsko-pacifičkog regiona u okviru kojih će se naći studije havajske i filipinske kulture.

Pročitajte još - Puste katedre za književnost

Prof. Marković je navela i da fakultet, u saradnji sa Muzejom afričke umetnosti, namerava da osnuje i studije afrikanistike.

- Sa posebnim žarom radimo na akreditaciji novog studijskog programa, pod nazivom "Kultura na Putu svile", kao i "Studije kulture" - navodi ona.

Naša sagovornica podseća da je veliko interesovanje pokazano za sve studijske profile skandinavistike, kao i za one koji se izučavaju na Katedri za orijentalistiku, a u pitanju su arapski, turski, kineski i japanski.

Iz godine u godinu, ističe ona, raste interes za azijske kulture, što svedoči da mladi Srbije uočavaju nove geopolitičke trendove i da im idu u susret: zbližavanje sa zemljama koje su izuzetno značajne u sadašnjosti, a biće još značajnije u budućnosti, poput Kine, Indije i Japana.

Međutim, upravnici nacionalih katedri negodovali su nedavno što se kvota za upis studenata na njihovim katedrama smanjuje, a uvode se dodatne studije stranih jezika i kultura.

Prof. dr Rajna Dragićević, upravnik Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima ranije je rekla za naš list da Filološki fakultet treba da uvodi izučavanje novih jezika i kultura, ali ne na račun srpskog jezika i književnosti.

Dekan Ljiljana Marković ističe da kvote za nacionalne katedre nisu smanjene, već da se sa svojim saradnicima, kod resornog ministarstva, izborila za dvostruku kvotu u odnosu na ranije godine.

- Ove godine je povećana kvota za upis studenata, kako na svim studijskim profilima Katedre za srpsku književnost, tako i na profilima Katedre za srpski jezik - kaže prof. Marković. - Mi se na fakultetu na svaki način trudimo da promovišemo studijske profile ovih dveju katedri.


RAZLIČITO OPTEREĆENjE PROFESORA

PROFESORKA Ljiljana Marković ističe da je na dve nacionalne katedre zaposleno 57 nastavnika i saradnika, a da su na prvu godinu upisali 107 studenata. Drugačija je situacija na ostalim katedrama, koje su sa 253 zaposlena upisale 986 studenata, što objašnjava, da ti profesori imaju duplo veće opterećenje.