SKORO 4.000 advokata od 10.000, koliko ih u Srbiji ima, prijavilo se za pružanje besplatne pravne pomoći građanima, potvrdio je, za "Novosti", predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac. Spisak je i dalje otvoren, pa Gostiljac očekuje prijave i nadalje.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, koji se čekao punih 15 godina, stupio je na snagu 1. oktobra. Procene su da bi na ovu vrstu usluge pravo moglo da ima oko pola miliona građana, mahom najsiromašnijih, ali i pripadnici ranjivih grupa. Pored korisnika novčane ili socijalne pomoći, kao i dečjeg dodatka, pravo imaju i oni koji nisu korisnici, ali bi zbog finansiranja ovih usluga iz svog džepa, u konkretnoj stvari, vidno osiromašili. Pravo na besplatno zastupanje imaju i deca u postupcima pred sudom ili upravnim organom, žrtve porodičnog nasilja ili trgovine ljudima, azilanti, izbeglice, osobe sa invaliditetom...

Pročitajte još - O TROŠKU DRŽAVE: Više od 3. 500 advokata na usluzi građanima

Besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave. Prema rečima ministarke pravde Nele Kuburović, više od 300 pravnika koji ispunjavaju uslove prošlo je obuku i dobilo dozvole Ministarstva pravde. Osim njih, pod određenim uslovima, besplatnu pomoć mogu da pružaju i nevladine organizacije.

Sve opštine će ubuduće imati posebne službenike koji će obrađivati zahteve i donositi rešenja da li neko ispunjava uslove za dobijanje pravne pomoći. Građani će im podnositi zahteve i dokumentaciju kojom dokazuju da imaju to pravo. Lokalna samouprava u roku od osam dana mora da donese rešenje i, ukoliko neko ispunjava uslove, da ga uputi na advokata.

Međutim, korisnici neće samo birati kog advokata žele, već će zastupnici biti birani po redosledu sa liste Advokatske komore, odnosno uređenim sistemom kol-centra koji već postoji za postavljanje branilaca po službenoj dužnosti.