KOMENTAR: Marko

PROPISI moraju da se poštuju. Marko Kosovac nije došao na posao i dobio je - otkaz. A, to što je u trenutku potpisivanja otkaza Marko ležao u komi, manje je važno. Dok su se lekari borili za život nesrećnog mladića, nadležni su se trudili da ne prekrše zakon.

Ivica Bogojević, direktor kraljevačke "Gradske čistoće", slepo se držao zakona. Čak i demantuje da je nesrećni dvadesetosmogodišnjak dobio otkaz. Kaže, ugovor je raskinut. Po automatizmu. To valjda nije otkaz?! Najvažnije je, čini se, da preduzeće nije prekršilo nijedan propis. A, šta je sa humanošću? Moralnim razlozima?

Da li bi vam direktore, neko zamerio da ste nekoliko dana Marka i njegovu porodicu ostavili na miru? Da ste ih pustili da vidaju njegove teške rane. Da li se nekada, osim na zakon, pozovete i na ljudskost? Da li sada, pošto je mladić preminuo, pomislite da je možda moglo i drugačije? Možda ste mogli da se ne držite čvrsto za baš svaku besmislenu odredbu?

Marko Kosovac, ne samo da je podlegao povredama zadobijenim na radu, nego je i žrtva celokupnog sistema. Propisi koji (ne) regulišu položaj zaposlenih na privremeno-povremenim poslovima u ovom slučaju pokazali su potpuni besmisao.

Pročitajte još - PAO U KOMU, DOBIO OTKAZ: Radnik JKP "Čistoća" preminuo nakon pada sa traktora

Slučaj mladog Kosovca oslikava situaciju većine od oko 400.000 zaposlenih širom Srbije koji rade na "PP ugovorima" i preko agencija. Najčešće bez plaćenog prevoza, bez godišnjeg odmora, toplog obroka... Jednom rečju - robovi savremenog društva. Radnici drugog reda, čija je egzistencija u rukama gazde i njegove dobre volje.

I tek ponekad ih se setimo. Puna su nam usta zaštite radničkih prava, obespravljenosti i tako nekoliko dana priče i novinskog pisanja. I opet tajac. Do nekog sledećeg Marka.