ČEK od invalidske penzije dobija više od 270.000 građana u Srbiji, pa je ova grupa penzionera najmalobrojnija kada je reč o korisnicima penzija.

Najvišu prosečnu penziju ova grupa korisnika ima na području Vojvodine koja je radni vek provela kao zaposlena u različitim delatnostima, nešto više od 25.000 dinara. Sa druge strane, najmanju penziju imaju nekadašnji poljoprivrednici koji su penzionisani kao invalidi i mesečno primaju tek nešto više od 12.000 dinara na mesečnom nivou.

Poslednji podaci Republičkog fonda za penziono i invalidsko osiguranje (PIO) koji datiraju iz jula ove godine pokazuju da su invalidski penzioneri najmalobrojnija grupa korisnika penzije, ali i da samo jedan penzioner ima invalidsku penziju višu od 125.000 dinara. Najveći broj ovih penzionera, koji su radni vek proveli kao zaposleni u različitim sektorima prima penziju u iznosu do 26.000 dinara, dok čak 20 odsto poljoprivrednika u invalidskoj penziji prima svega 11.272 dinara mesečno.

Penzioneri koji su stvarili pravo na penziju po osnovu invalidnosti, međutim imaju pravo i da budu zaposleni, pa tako na primer korisnik invalidske penzije ostvarene po osnovu potpunog gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, može ponovo da se zaposli, da obavlja samostalnu ili poljoprivrednu delatnost. Naime, on može ponovo biti u osiguranju bez ikakvih ograničenja, ali nema pravo na ponovno određivanje penzije po osnovu doprinosa uplaćivanih po naknadnom osiguranju.

Sa druge strane, penzioneri mogu nesmetano da rade samo po ugovoru o delu i da primaju svoju invalidsku penziju. Za slučaj da invalidski penzioner stupi u radni odnos, Fond će ga, po saznanju, pozvati na kontrolni pregled. Posle kontrolnog pregleda invalidska komisija će odlučiti da li i dalje postoji ranije utvrđena invalidnost, odnosno gubitak radne sposobnosti, ili je došlo do poboljšanja zdravstvenog stanja, pa invalidnost više ne postoji. U skladu sa mišljenjem organa veštačenja, pravo na invalidsku penziju će se produžiti i nastaviće se isplata ili će prestati pravo na invalidsku penziju i obustaviće se njena isplata. U slučaju prestanka prava na invalidsku penziju, korisnik će moći da po prestanku radnog odnosa ostvari pravo na starosnu penziju.

DECA I MLADI PRAVO na invalidsku penziju ostvaruju lica kod kojih se utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti do godina života potrebnih za ostvarivanje prava na starosnu penziju u slučajevima povrede na radu ili profesionalnih oboljenja bez obzira na dužinu radnog staža. Sa druge strane, ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van posla, pravo na penzioni ček ostvaruje se sa najmanje pet godina staža, sa izuzetkom lica koji imaju manje od 30 godina života. Pravo na invalidsku penziju nosi neke posebne zahteve, propisane zakonom usled različitih vidova invalidnosti, nesposobnosti za rad i uslov za odlazak u penziju.

Sa druge strane, osnov za ostvarivanje prava na invalidsku penziju ostvaruje se isključivo na osnovu zdravstvenog stanja osiguranika i nezavisna je od ostalih porodičnih i socijalnih poteškoća. Ukoliko je neki osiguranik slabog zdravstvenog stanja, uprkos tome što nije ostvario uslov a starosnu penziju, na predlog svog lekara opšte prakse može da podnese zahtev za priznavanje prava na invalidsku penziju. Odluka o pravu na invalidsku penziju doneće se isključivo na bazi ocene organa veštačenja.




DOKUMENTA POTREBNA ZA OSTVARIVANjE PRAVA

1. Obrazac br. 1 ordinirajućeg lekara, sa medicinskom dokumentacijom u originalu ili overenoj fotokopiji

2. Dokaz o veštačenju u postupku ostvarivanja prava primenom drugih propisa

3. Izveštaj o povredi na radu, odnosno o profesionalnom oboljenju

4. Dokaz o regulisanom vojnom roku

5. Dokaz o korišćenju prava - evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje

6. Lična karta na uvid ili uverenje o prebivalištu

7. Fotokopija zdravstvene knjižice

8. Dokaz o penzijskom stažu u Republici Srbiji

9. Uverenje o doprinosima za PIO za delatnosti, kojima se korisnik bavio

10. Dokaz o stažu u inostranstvu