KAKVU ulogu su imale psihoaktivne supstance tokom Drugog svetskog rata i da li je pod uticajem narkotika Adolf Hitler donosio sudbonosne odluke za čovečanstvo - tema je svetskog bestselera nemačkog autora Normana Olera, u delu "Droge u nacističkoj Nemačkoj". O ovoj knjizi, ali i nekim drugim aktuelnim temama, danas će Oler razgovarati sa hrvatskim filozofom Srećkom Horvatom u okviru Pratećeg programa 53. Bitefa. U ekskluzivnom razgovoru za "Novosti", pisac govori o ovoj knjizi, ali i novom delu koji se bavi pokretom otpora u fašističkoj Nemačkoj...

Na pitanje da li se u knjizi "Droga u nacističkoj Nemačkoj" mešaju istina i fikcija, odgovara nedvosmisleno:

- Sve je u njoj istinito. Tokom istraživanja obišao sam mnoge nemačke arhive, razgovarao sa vojnim ekspertima i stručnjacima, a najveću pomoć i podršku dobio sam od vodećeg istoričara u ovoj oblasti Hansa Momsena. O ovoj temi niko pre mene nije pisao. Nijednog trenutka nisam pomišljao da odustanem. Naprotiv.

Na konstataciju da se, uz velike pohvale knjizi, u pojedinim krugovima moglo čuti da je reč o "moralno i politički opasnom delu koje može da sugeriše kako Hitler zbog narkotika nije bio sasvim odgovoran za svoje postupke", Oler to odlučno odbija:

- Ne znam kako su došli do tog zaključka, kada se zna da pod uticajem metamfetamina ljudi tačno znaju šta rade, pa efekat droge nikako ne može umanjiti njihovu svest o činjenju. Mislim da se takve reči izgovaraju iz ljubomore i nezadovoljstva što sami nisu napisali takvu knjigu, budući da istorija nije moja oblast. Uverio sam se da ima istoričara "zatvorenih mozgova" za ovakve činjenice. Oni pokušavaju da zaštite svoje polje rada, a i ne razumeju kako droga zapravo funkcioniše. Zanimljivo je da je u Nemačkoj knjiga primljena i kao levičarska, jer još postoji verovanje da su nacisti bili nadljudi, dok moja knjiga dokazuje da je za tu energiju odgovorna - droga.

PROČITAJTE JOŠ - TAJNI NEMAČKI DOSIJE: I nacisti se zgražavali nad ustaškim zverstvima

Ne samo između totalitarnih režima i droge, nego i svih drugih ideologija Norman Oler pronalazi vezu, jer "sve, pa i demokratske države kontrolišu upotrebu narkotika". Tako je bilo nekada, a tako je i danas:

Hitler pozdravlja nemačke vojnike koji marširaju ka Poljskoj Foto Vikipedija

- Nemci su je samo prvi otkrili. Metamfetamin je već 1937. godine mogao svuda da se nabavi i koristi kao kafa, da zavisnike održava u budnom stanju i koncentraciji. Dve godine kasnije, kada su napali Čehoslovačku, prvi put su je dali vojnicima. SAD su počele da koriste droge u istom ratu, potom u Vijetnamu, Koreji, Iraku, Siriji... Droga je najlakše sredstvo za manipulaciju ljudima.

Naš sagovornik je jedno vreme u Ramali pisao o životu Palestinaca na Zapadnoj obali, a objavio je i poslednji intervju Jasera Arafata. Vođa PLO ubrzo je umro:

- Moj lični utisak je da je Arafat bio veoma tih, miran čovek, koji je pažljivo slušao svakog sagovornika. Divio sam mu se. Veoma harizmatičan, vojnički krut, a u isto vreme i mek, senzitivan. Mnogi ljudi to nisu primećivali. Mislim da je bio blizu dogovora sa Izraelom, ali da je Bil Klinton "razdrmao" svaku mogućnost sporazuma.

PROČITAJTE JOŠ - NI VOJNA INVAZIJA, NI NUKLEARNA BOMBA: Šta bi moglo da izazove Treći svetski rat?

Prošle nedelje u Nemačkoj izašla je Olerova nova knjiga Bohemians, koja govori o antifašističkom otporu mladih tokom rata u Nemačkoj.

- To je veoma interesantna priča o ljudima koji su rizikovali život da rasture sistem. Odavali su vojne tajne SSSR, pa ih je posle rata (ne samo propaganda Gestapoa) tretirala kao ruske špijune i izdajnike, komuniste. O njima se i u Zapadnoj Nemačkoj posle rata govorilo kao o špijunskoj organizaciji. Jedan od razloga što sam napisao ovu knjigu je i želja da promenim tu sliku. Sve do devedesetih godina prošlog veka, o ovim mladim ljudima se, nažalost, veoma malo znalo.

Zasad njegovo najslavnije delo prevedeno je na 31 jezik, a sledeći bi mogao da bude baš srpski. Pisac trenutno pregovara sa dva ovdašnja izdavača:

- Ko zna, možda se tim povodom već sledeće godine ponovo vidimo u Beogradu - kaže uz osmeh Norman Oler. - Prvi put sam pre petnaestak godina prošao kroz Beograd. Nisam nikoga poznavao. Prespavao sam samo jednu noć u nekom jeftinom hotelu, na putu iz Sirije ka Berlinu.


VENDERS I HOLIVUD

- RAD sa Vimom Vendersom na filmu "Snimanje u Palermu" bilo je veoma dobro iskustvo. Mnogo sam od njega naučio. Trenutno pišem scenario za jednu nemačku produkciju, a Holivud je zainteresovan za ekranizaciju knjige "Droga u nacističkoj Nemačkoj" - otkriva Oler.