KOMENTAR: Divlji

DA li Srbija uopšte može da se ozakoni? To je pitanje koje se nameće posle sedam neuspelih pokušaja da se legalizuju objekti podizani bez građevinske dozvole. Po svim dosadašnjim zakonima, za 17 godina doneto je samo 377.000 rešenja, a popisano je 1,6 miliona nelegalnih!

Od kada je sedmi zakon stupio na snagu, pre četiri godine, proces je ubrzan, ali sve to i dalje ide koracima puža. Izmenama propisa legalizacija je oročena do 2023. godine. Ovim tempom, međutim, nema nikakve šanse da se taj posao okonča u roku.

Formiranje elektronske baze podataka u kojoj bi građani preko interneta mogli da "prate" svoj predmet deluje kao dobra ideja. Ali samo to. Uvid u "put" predmeta vlasniku teško da će mnogo značiti, ako on vidi da se dokumentacija mesecima ne pomera iz fioke. A još veći problem, koji ne može da abolira nijedna zakonska varijanta je činjenica da su kuću podigli na tuđoj zemlji ili kupljenoj bez valjanih papira. A upravo je rešenje imovinsko-pravnih odnosa najčešći kamen o koji se spotaknu "divlji" graditelji.

Pročitajte još - Država ubrzava legalizaciju

Teško je poverovati i da će ležerni činovnici i inspektori koji su proteklih decenija žmurili pred izlivenim temeljima dok zidari ne stignu do krova, zasukati rukave da sada obave posao. Proces ozakonjenja koči i činjenica da država i dalje toleriše bahatost preduzimača koji nisu ustuknuli ni pred poslednjim zakonom i pretnjama zatvorom. Kazne se ne plaše, a zgrade niču na svakoj slobodnoj parceli. Mnogi građani ni ne nameravaju da se upuste u proceduru legalizacije, svesni da se ne ruše bespravni objekti. Džaba onda e-uprave i novi servisi, ako se opet produži rok i poštenima ponovo izrastu magareće uši.