Komentar: Glad

U SRBIJI se godišnje baci oko 500.000 tona hrane?! Naspram ovog "brda", u redu stoji gotovo pola miliona stanovnika koji nemaju novca da utole glad. A, svaki četvrti od nas, na korak je do toga jer je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, čak četvrtina građana u riziku od siromaštva.

Podaci koji sitima ne služe na čast, postaju poražavajući kada se uzme u obzir istraživanje Centra za unapređenje životne sredine u kom se navodi da se samo iz domaćinstava, godišnje baci oko 247.000 tona hrane. Najviše hleba, mesa i mleka.

"Ukrštanjem" svih ovih brojki postaje jasno da svaki žitelj naše zemlje u komšiluku ima nekog ko u tanjiru jedva da ima koru hleba. Uglavnom se zna i ko, ali se posle obroka malo ko se seti da im odnese višak sa svoje trpeze. Lakše je da sve sruče u kantu za otpatke. Uostalom, sit gladnom ne veruje. Sažali se savremeni čovek na gladne junake romana, filmova i serija, uznemiri ih njihova sudbina, ali, recimo, jetki udar komšijine kašike o prazan tanjir - ne čuje.

PROČITAJTE JOŠ - Godišnje propadne 500.000 tona hrane, a evo koje namirnice najviše bacamo

Ima Srbija Banku hrane, koja pomoću 60 udruženja širom zemlje od marketa preuzima viškove i prosleđuje ih do korisnika. Po određenim pravilima, ovoj humanitarnoj organizaciji "višak" namirnica mogu dostavljati i pojedinci, ali takvih je vrlo malo. Solidarnost, vrlina koju ističemo kao svojstvenu našem narodu, kao da je netragom nestala.

No, nije sve na nemaru pojedinca. I država je odgovorna, pre svega zbog nedostatka zakona. Za početak, samo donošenje podzakonskog akta o dostavljanju podataka o bacanju hrane, omogućilo bi da se tačno zna gde se svakodnevno mogu preuzeti viškovi namirnica, često dovoljni da gladni dobiju bar jedan kvalitetan obrok dnevno. Toliko odgovornosti Srbija mora da ima.