Društvo

PAD NA ŠANGAJSKOJ LISTI: Profa iz podruma vukao nas ka eliti

Lj. BEGENIŠIĆ

20. 08. 2019. u 11:16

Prelaskom profesora Radenovića na fakultet u Saudijskoj Arabiji, Ub pao na Šangajskoj listi. "Transfer" u inostranstvo obrazlaže egzistencijalnim razlozima

ПАД НА ШАНГАЈСКОЈ ЛИСТИ: Профа из подрума вукао нас ка елити

MENTALNA lenjost naših akademika i univerzitetskih profesora koji vrlo malo objavljuju i među kojima nema nijedan visokocitiran jedan je od ključnih razloga što je Univerzitet u Beogradu pao za sto mesta na Šangajskoj listi. Ovo je za naš list rekao čuveni matematičar Stojan Radenović, koji se godinama nalazi među 100 najcitiranijih naučnika na svetu u oblasi matematike, što je drugi po važnosti kriterijum, odmah iza Nobelove nagrade i Fildsove medalje, za određivanje plasmana nekog univerziteta na Šangajskoj listi.

Visoka citiranost prof. Radenovića bila je jedan od razloga što je Beogradski univerzitet 2016. i 2017. bio među 300 najboljih u svetu. Prošle godine plasirao se među 400, a ove pao za još sto mesta i zadržao se između 400. i 500. pozicije.

Danas, profesor Radenović, međutim, "pripada" Univerzitetu kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji koji ga je angažovao, pa njegovi radovi dižu rejting ove ustanove.

Pročitajte još - Matematika me čini boljim čovekom

Kada smo ga pitali zašto je "prešao" na Univerzitet u Saudijskoj Arabiji, on je rekao da su posredi egzistencijalni razlozi.

BODOVI ZA NOBELOVCE KRITERIJUMI za rangiranje na Šangajskoj listi su broj dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje, broj naučnih radova objavljenih u časopisima Science i Nature, citiranost istraživača i broj radova u časopisima sa SCI i SSCI liste. BU nema nobelovce, koji nose 30 odsto poena, a više nema ni najcitiranije naučnike koji "zarađuju" 20 odsto poena. Loše je pozicioniran i po radovima u dva najprestižnija časopisa, što je još 20 odsto bodova. S druge strane, odlično je kotiran po broju radova objavljenih u časopisima sa SCI i SSCI liste.

- Ja sam u penziji. Primanja su mi vrlo slaba, porodica mi nije situirana, žena i ćerka ne rade. U Saudijskoj Arabiji mi daju nešto novca, a Beogradski univerzitet nije mogao ni laptop da mi kupi - kaže Radenović.

Ovaj skromni, penzionisani profesor Mašinskog fakulteta, o kome su "Novosti" i ranije pisale, zadatke rešava u podrumu zgrade u kojoj živi, jer u stanu nema prostora za radnu sobu.

Da je novac jedan od razloga za slabiji plasman na Šangajskoj listi smatra prorektor za nastavu univerziteta u Beogradu prof. dr Petar Bulat, koji sportskim rečnikom objašnjava problem:

- Klubovi koji imaju mnogo novca dovode najbolje sportiste, pa tako rade i univerziteti sa naučnicima. I naš univerzitet bi uz podršku države mogao da se plasira među prvih 200. Ali, da bismo napredovali više od toga, potreban je ogroman novac koji Srbija nema.

Profesor Radenović, međutim, smatra da trenutni plasaman BU nije loš, ali da je problem što profesori "ne rade ništa, iako primaju dobre plate".

- Da bi se univerzitet podigao na listi, profesori moraju mnogo više da rade. Njihova mentalna lenjost je veliki problem - kaže Radenović.

Da je novac veoma važan smatra i Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji navodi da druge države imaju posebne budžete za dovođenje vrhunskih istraživača.

Pročitajte još - Dvojica profesora držala rejting Univerziteta u Beogradu

Tako je, kaže on, Univerzitet kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji, osim profesora Redenovića, uspeo da dovede dvadesetak uticajnijih naučnika iz Poljske, Italije, Kine... i zahvaljujući njima ove godine taj univerzitet se našao među 200 najboljih na Šangajskoj listi.

I Popović i Bulat smatraju da je plasman među 500 najboljih dobar, s obzirom na budžet za nauku i obrazovanje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije