KOMENTAR: Nesreća

SARE, Ivane, Tanje i Miodraga više nema. Nastradali su u subotu, oko pet ujutro, u stravičnoj saobraćajnoj nesreći kod Mačvanskog Pričinovića, dok su se vraćali iz noćnog provoda. Mladi životi ugašeni u trenu u crno su zavili celo selo, doživotno unesrećili roditelje, braću, sestre...

Svi detalji ove nesreće, nažalost, uklapaju se u okvir "slike" o stradanju mladih na putevima Srbije: uzroci su brza ili vožnja pod dejstvom alkohola, većina nastrada od sumraka do svitanja - od 19 do sedam časova, i najčešće vikendom, od maja do kraja avgusta. Sve se to zna, ali u saobraćajnim udesima i dalje godišnje pogine oko 140 mladih uzrasta od 15 do 30 godina! Smemo li to da dozvolimo, naročito u Srbiji kojom hara bela kuga?

Nemale kazne i kampanje koje su poslednjih godina nadležni sprovodili da bi se ova crna statistika ublažila, dale su neke rezultate, pre svega u odnosu na devedesete. No, ako se već zna pod kojim okolnostima mladi najčešće ginu u saobraćaju, jasno je da je ključ u prevenciji. Na to je još 2012, dok je pripremana nacionalna Strategija bezbednosti saobraćaja, ukazao ambasador Švedske u Srbiji: "Broj poginulih na putevima u Srbiji i broj saobraćajnih nesreća smanjiće se samo konstantnim kampanjama i ulaganjem u puteve, automobile i edukaciju građana".

Pročitajte još - MAČVANI U ŠOKU: Umesto slavlja četiri sahrane

Ovo je "formula", a u lancu odgovornosti su nadležni, roditelji i mladi. Na sve načine, ako treba i prikazivanjem najstrašnijih fotografija sa mesta nesreće, omladini treba ukazivati da su za volanom odgovorni i za svoje i za tuđe živote, da rizičnom vožnjom ne dokazuju ništa, osim da imaju manjak znanja, a višak samopouzdanja.

Neosnovanog samopouzdanja koje može biti tragično i kobno.