Đorđević: Gazde će morati da osiguraju radnike

POSLODAVCI u Srbiji uskoro će morati sve svoje radnike da osiguraju od povreda na radu kod osiguravajućih kuća. Zakon koji će ih na to obavezati biće donet na jesen i više neće biti povlačenja po sudovima, a u slučaju povrede, novac će se odmah isplaćivati.

Pročitajte još: Đorđević najavio stimulacije za zaposlene u centrima za socijalni rad

Ovo, u razgovoru za "Novosti", otkriva Zoran Đorđević, ministar za rad, i najavljuje da će na istom zasedanju na dnevnom redu biti i dugo najavljivane izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

- Uskoro počinje javna rasprava o četiri predloga izmena koji dolaze iz mog i ministarstva na čijem je čelu Slavica Đukić Dejanović. Očekujem da primena počne od Nove godine, dok će one mere koje ne utiču drastično na budžet moći da stupe na snagu odmah. Kod ovog zakona moramo da vodimo računa o tome da nam se ne desi scenario kao u Crnoj Gori kada budžet nije mogao da pokrije propisane mere. Zato smo mi za početak počeli sa merama na 10 godina i napravili smo jednu vrstu podrške deci, ne roditeljima. Voleli bismo da dođemo u situaciju da teško izdvajamo novac jer bi to značilo da imamo mnogo dece. Ove godine smo povećali izdvajanje za porodilje za pet milijardi u odnosu na lane.

Pročitajte još: Đorđević: U planu rekonstrukcija Centra u Zvečanskoj

* Da li izmene znače i više novca za korisnike?

- Ova četiri naša predloga traže veća finansijska sredstva. Obećali smo da ćemo u skladu sa mogućnostima države izdvajati više za decu. Trudićemo se da nikome ne uskratimo prava, već samo da ih uvećavamo. Niko neće štedeti na majkama ako mogućnosti postoje. Za isplatu naknada zarada za porodilje, roditeljski i dečiji dodatak i troškove boravka dece u predškolskim ustanovama ove godine biće izdvojeno duplo više novca u odnosu na 2008. godinu. Obezbedili smo rekordan iznos u poslednjih 10 godina, od 58 milijardi dinara. Da podsetim, u 2008. u te svrhe utrošeno je 25,8 milijardi dinara.

* Šta je u proteklih nekoliko meseci uradio tim za ekonomske migracije?

- Nema nauke i teorije koja može da kaže šta treba da se radi po pitanju odlaska ljudi iz zemlje, to zavisi od same države. I iz Češke, u kojoj su stabilne plate, ljudi odlaze. Razlozi ne moraju uvek da budu materijalne prirode. Tražio sam na Vladi da se donese ekonomska strategija Srbije za narednih 50 godina, da utvrdimo strateški cilj, šta želimo da uradimo u tom periodu. Da se osvrnemo na obrazovni sistem, a ne da školujemo decu koju nemamo gde da zaposlimo.

* Da li postoji statistika ili i dalje imamo samo procene o broju ljudi koji u toku jedne godine napuste zemlju?

- Ne postoji statistika, jer niko nema obavezu da se javlja državi kada odlazi. Ne znamo koliko ljudi trajno ode, a koliko privremeno. Iako nema zvanične statistike, svesni smo da to nije malo. Iskustvo drugih govori nam da tek kada uđemo u Evropsku uniju i otvore se granice, situacija može drastično da se pogorša. Rumunija, Bugarska, Hrvatska, pa čak i Slovenija i Češka, prošle su taj scenario. Zato smo mi sada počeli da razmišljamo o tome.

VIŠE NOVCA

U prvoj polovini ove godine, na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, utrošeno je 22,7 milijardi dinara za naknade porodiljama i za odsustva radi nege deteta, a sa roditeljskim i dečjim dodatkom 34,5 milijardi dinara, navodi ministar Đorđević. Samo za roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete izdvojeno je više od 11 milijardi dinara.

Primera radi, novčana davanja u navedene svrhe cele 2009. godine iznosila su samo 31,1 milijardu, sledeće godine 34,6, dok je 2011. godine isplaćeno 37,6 milijardi dinara.

PRIMERI IZRAELA I FINSKE

* DA li postoje države koje su uspele da se izbore sa odlaskom ljudi iz zemlje?

- Imamo primer Izraela koji je uspeo da zaustavi odlazak ljudi iz svoje zemlje. Njihov projekat se zasniva na radu sa izdvojenog mesta. Ljudi žive u Izraelu, a rade za kompanije iz drugih zemalja. U Finskoj su najtalentovanije ljude zadržali tako što su im dali maksimalne plate koje bi imali u inostranstvu. Zapošljavali su ih uglavnom u srednjim preduzećima, plate je davala država, a posle godinu dana poslodavci su sami odlučili da ih zadrže na istom nivou zarada, jer im je posao napredovao, a i zaposlili su nove ljude.