UČENICI jedne elitne privatne škole na maloj maturi osvojili su u proseku 12,40 bodova od maksimalnih 40! Ne zna se da li su se bolje pokazali u matematici ili srpskom jeziku, jer ni na jednom od ovih testova nisu dobacili do četiri boda. Bili su najgori u celom Beogradu!

U ovoj školi navode da su im programi bolji nego u državnim osmoletkama. Brojevi ih, ipak, demantuju, jer su đaci državnih škola, od Sente do Surdulice, Bujanovca i Kosovske Mitrovice, bili gotovo dvostruko uspešniji. Prosečno su znali više od 50 odsto odgovora na tri maturska testa.

Za neuspeh đaka pojedinih privatnih škola, na prvom testu koji je pred njih postavljen, najmanje su oni krivi. Neuporedivo je veća odgovornost obrazovnog sistema kroz koji se prolazi bez poteškoća, u kojima su deca prezaštićena, gde ne razvijaju takmičarski duh... Kratko rečeno, sve im je na tacni.

Pročitajte još - Đaci pali na Kosovskom boju

Evo i kako. Školarinu plaćaju roditelji, što garantuje "mekan" tretman. Nema treme na testu, ne broje bodove na maloj maturi, ne brinu hoće li uspeti da se upišu gde žele. Mama i tata će opet platiti upis u privatnu školu. Ako ih ne prime u neku na glasu, biće mesta u manje kvalitetnim. Tako će biti i za studije. Privatnih fakulteta je toliko da će, kada se popune najtraženiji, i oni gde se šestica podrazumeva i bez znanja, primati brucoše, jer od njihovih školarina profitiraju.

I tako stasavaju generacije koje ne znaju šta je konkurencija, koje ni za šta ne moraju da se potrude. Kako olako shvataju bukvar i čitanku, tako će sutra i radne obaveze. Ali to ne treba najviše da sekira obrazovni sistem, ni državni, ni privatni. Prst na čelo treba da stave njihovi roditelji, jer iz najbolje namere, najgoru medveđu uslugu čine onima koje najviše vole - svojoj deci!