“NOVOSTI” SAZNAJU: Od države traže da vrati 800 preduzeća

NASLEDNICI starih vlasnika u Srbiji potražuju više od 800 preduzeća, među kojima je i nekoliko rudnika. Pošto po zakonu preduzeća ne mogu fizički da budu vraćena, naslednici mogu da računaju na obeštećenja, koja bi trebalo da počnu 2021. Kako "Novosti" saznaju, prvo nepravosnažno rešenje o obeštećenju jednog preduzeća već je doneto, ali u Agenciji za restituciju još ne mogu da daju detalje.

Najpoznatiji vlasnici koncesionih prava na rudnike bili su članovi dinastije Karađorđevića. Oni su u zahtevu za povraćaj tražili rudnik lignita "Radenka - Ugljeni", rudnik "Voluja" i rudnik i fabriku "Ševica". Svi su bili sastavni deo preduzeća "Neresnica - Glogovica" i nalaze se na teritoriji opštine Kučevo.

Pročitajte još - Objektivom pratio rađanje "Kolubare"

Tražili su i laboratoriju za preradu zlata "Neresnica", kao i lager u reci Pek, ali i rudnike "Brodica" i "Železnik" za valjanje zlatne rude, u opštini Negotin. Sve ovo oduzeto im je kada i Beli dvor na Dedinju, odlukom Skupštine FNRJ iz 1947. Agencija za restituciju o ovom delu njihovog zahteva još nije odlučivala.

Osim kraljevske porodice, rudnik je imala i jevrejska porodica Minh, vlasnici paraćinske "Štofare". Reč je o starom rudniku "Rtanj", u okolini Boljevca, koji danas traže potomci Minhovih iz Latinske Amerike. Iako su rat kao Jevreji jedva preživeli, sve nekretnine i pokretnosti konfiskovane su im 1946, jer su nemačke narodnosti! Rudari su u vreme Minhovih imali na raspolaganju ambulantu, bolnicu, pekaru, kafanu, bioskop, a porodica je pomogla i izgradnju škola u selima Mirovu i Rujištu. Takođe su stipendirali dobre učenike. Minhovima je pripadala i vila u Ulici Radoslava Grujića 11 na Vračaru, gde je danas smešten Zavod za zaštitu spomenika kulture.

Ostaci rudnika "Rtanj", Foto V. Crnjanski

Kako nam je potvrđeno u Agenciji za restituciju, zahtev za vraćanje rudnika podneli su i naslednici Mirka Antonovića, za vraćanje, odnosno obeštećenje, Rudnika "Kolubara", u Velikim Crljanima, u lazarevačkom srezu. Mirku Antonoviću je presudom od 22. juna 1945. konfiskovana celokupna imovina.

Zahtev je podnet i za ibarske rudnike kamenog uglja sa sedištem u Baljevcu, čiji je koncesionar bila porodica Savić. Rudnici su oduzeti 1946. od Rudarskog preduzeća "Milan Savić i sinovi".

Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju predviđa da se ne vraćaju podržavljena preduzeća, u koja spadaju i rudnici, ali u Mreži za restituciju navode primere hotela "Beograd" u Beogradu, i "Putnik" u Novom Sadu. Oni su oduzeti po Zakonu o nacionalizaciji privrednih preduzeća iz 1946, a vraćeni samo zato što su se vodili na fizička lica, a ne na pravna.

- Oni su ipak dokaz da imovina preduzeća može da bude vraćena u naturi, čime bi država uštedela jer ne bi plaćala skupa veštačenja i obeštećenje - kaže Mile Antić iz Mreže. - Mnogi naslednici traže nadoknadu izgubljene štete i kamate, ali to je nerealno.

Princ Vladimir Karađorđević podnosi zahtev za restituciju, Foto A. Stanković

ODUZIMANA I GROBNA MESTA

KADA su prvi put stari vlasnici, pre 13 godina, prijavljivali Direkciji za imovinu šta im je oduzeto, pored kuća, vila, zemljišta i stanova, na spisku se našlo 796 fabrika, 958 mlinova, 1.223 salaša, 726 magacina, 548 ciglana, 290 hotela, 122 rudnika, 107 štamparija, 88 bioskopa, 42 hidroelektrane, 12 vodenica, tri broda i čak 634 grobna mesta. Po Antićevim rečima, grobne parcele su oduzimane u nacionalizaciji, posebno po unutrašnjosti, ali i u Beogradu. Negde je, kako navodi, čak bilo i iskopavanja pokojnika, kao na niškom jevrejskom groblju.