SUDOVI su izrekli 448 pravnosnažnih osuđujućih presuda protiv 523 ljudi u prvih godinu dana primene novog antikoruptivnog zakona i uvođenja sedam novih dela u Krivični zakonik. Kako je za "Novosti" potvrđeno u Ministarstvu pravde, oni su uglavnom osuđeni na zatvorske kazne. Najviše ljudi osuđeno je za zloupotrebu službenog položaja, proneveru u obavljanju privredne delatnosti (što je novo krivično delo) i za davanje mita.

- Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu su od marta prošle do 30. juna ove godine postupala po krivičnim prijavama, što je rezultiralo podizanjem optužnica protiv 1.007 lica, dok su sudovi u istom periodu izrekli ukupno 628 presuda, prvostepenih i pravosnažnih - kažu u Ministarstvu.

U istom periodu formirano je i pet udarnih grupa, koje novi zakon predviđa. U njihovom radu su, pored zamenika tužioca i predstavnika policije iz Odeljenja za borbu protiv korupcije, učestvovali i predstavnici Poreske policije, Uprave za javne nabavke, Uprave za sprečavanje pranja novca, Republičkog geodetskog zavoda i Ministarstva poljoprivrede. Tri udarne grupe su uspešno obavile zadatke i na osnovu njihovih rezultata pokrenuta su tri složena krivična postupka. Preostale dve još preduzimaju aktivnosti u predistražnom postupku.

U toku 2018. Tužilaštvu za organizovani kriminal podnete su krivične prijave za koruptivna dela protiv 62 osobe. Istrage su sprovedene protiv 47 ljudi, a optužnice podignute protiv 21. Osuđeno je 38 osoba, od čega je presuda za njih 11 doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivice. U toku 2019. TOK-u su podnete krivične prijave za koruptivna dela protiv dvoje ljudi, a optuženo je četvoro. Dvoje ljudi je u ovoj godini osuđeno.

Pročitajte još - Kuburović: Ostajemo posvećeni borbi protiv korupcije

Među onima protiv kojih TOK vodi krivični postupak za korupciju nalazi se i direktorka Etnografskog muzeja u Beogradu, zatim sudija Osnovnog suda u Lazarevcu, kao i direktor Više poslovne škole u Beogradu, protiv kojih je potvrđena optužnica, kao i direktor Uprave za agrarna plaćanja, protiv koga je postupak u fazi istrage, ali i više direktora.

- Borba protiv korupcije jedan je od prioriteta Vlade i to opredeljenje nije deklarativno - kaže za "Novosti" Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde. - Iza ove izjave stoje brojne aktivnosti koje je Srbija preduzela, od postupka izmene Ustava u oblasti pravosuđa, s ciljem jačanja sudske nezavisnosti i samostalnosti tužilačkog sistema, do usvajanja zakona o lobiranju i o sprečavanju korupcije, kao i brojnih drugih mera, koje se navode u Izveštaju o usklađenosti Srbije sa GREKO preporukama. Usvajanjem i primenom navedena dva zakona, biće u potpunosti ispunjene tri GREKO preporuke.

Ilić podseća da je u martu 2018. otpočela primena novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i izmene i dopune KZ, kojima je uvedeno sedam novih koruptivnih dela. Od 21. juna Srbija se ne nalazi više na FATF listi država sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma (tzv. sivoj listi).

- U javnosti se u poslednje vreme iznose netačne informacije da je Srbija dobila od Saveta Evrope "13 zadataka, koje je trebalo da ispuni do kraja 2016", te da je "broj preporuka u međuvremenu narastao na 17". Srbija je u okviru četvrtog kruga evaluacije 2015. dobila ukupno 13 preporuka, i taj broj, niti same preporuke, nisu promenjeni. Specifičnost naše zemlje je u tome što su mnoge GREKO preporuke vezane za ustavne izmene, pa ih samim tim nije moguće u potpunosti ispuniti dok se ne izmeni najviši pravni akt - kaže Ilić.


SPECIJALNI SUDOVI I TUŽILAŠTVA

ZAHVALjUJUĆI novim zakonskim rešenjima, formirana su četiri nova antikoruptivna regionalna centra pri višim javnim tužilaštvima i višim sudovima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu. U okviru njih postupaju uskospecijalizovane sudije i tužioci za borbu protiv korupcije.