ZASTRAŠUJUĆE PROCENE: Na meti zlostavljača milion žrtava

ZVANIČNO, najmanje 200.000 žrtava svake godine u Srbiji doživi nasilje, silovanje, pljačku i druge oblike teških krivičnih dela. Ali, procenjuje se da su realne brojke daleko veće. S obzirom na to da se manje od polovine oštećenih obraća policiji, kao i da u Evropi 15 odsto populacije čine žrtve, broj onih koji su se našli na meti zlostavljača i kriminalaca dostiže skoro milion!

Ovo pokazuje Analiza prava žrtava i usluga u Srbiji i njihova usklađenost sa Direktivom EU 2012-29, koju je za Ministarstvo pravde uradio "Viktims suport Jurop" i MDTF.

Većina organizacija za podršku navodi da trenutno kod nas oko 15.000 ljudi koji su pretrpeli neki oblik kriminala dobija svake godine pomoć. U evropskim zemljama čak 75 miliona ljudi postaje meta nasilnika i pljačkaša i svi oni, uz stručnu pomoć, dobijaju šansu da nastave život sa što manje posledica. Većina evropskih država u obavezi je da obezbedi sistem podrške.

Shodno tome i Srbija ima spremnu Strategiju za zaštitu žrtava i svedoka krivičnih dela, a pripremljen je i predlog akcionog plana za prve tri godine sprovođenja strategije. Početkom 2021. biće uspostavljene nacionalne mreže službe podrške, prvo u petnaest viših sudova.

- Strategijom će biti uspostavljen standardizovan mehanizam, i to od prvog kontakta žrtve sa državnim organima, pa sve do pružanja primarne, a ako je potrebno i sekundarne podrške, objašnjavaju u Ministarstvu. - Primarna podrška podrazumeva obaveštavanje žrtve i svedoka o njihovim pravima i položaju, i dostupnim službama pomoći, a sekundarna pružanje psihološke, psihosocijalne, medicinske, pravne i druge pomoći, zbrinjavanje u okviru sigurnih kuća, uključivanje u individualne ili grupne tretmane rehabilitacije, kao i programe ekonomskog osnaživanja.

PROČITAJTE I:TMURNA STATISTIKA: Svakog dana po troje nasilnika završi u policiji

Kada žrtva prijavi krivično delo, sudijski, odnosno tužilački pomoćnik obaveštava je o pravima i mogućoj pomoći, o uslovima dodeljivanja zaštitnih mera, pravu na besplatnu pravnu pomoć ili nadoknadu kroz imovinskopravni zahtev i tužbu u parnici, kao i o načinu nadoknađivanja troškova tokom postupka...

Svaka žrtva, kažu u Ministarstvu, ima po zakonu već sada pravo da u okviru krivičnog postupka dobije odluku o naknadi štete od učinioca, osim kad zakon predviđa da se o tome odlučuje u drugom postupku. Međutim, u praksi je odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu izuzetak, a ne pravilo, pa sud obično upućuje oštećenog na parnicu.

U Ministarstvu podsećaju da od 1. oktobra počinje primena Zakona od besplatnoj pravnoj pomoći posebno ranjivim grupama, kao što su maloletnici, žrtve porodičnog nasilja ili trgovine ljudima i decom.

IZMENE ZAKONA

ZAKONSKE izmene omogućiće da osoba od poverenja bude prisutna uz žrtvu tokom izvođenja dokaznih radnji. Zabraniće se unakrsno ispitivanje žrtava, postavljanje sugestivnih pitanja za posebno osetljive osobe, a biće omogućeno i obvaveštavanje žrtve o izlasku okrivljenog iz pritvora.