NA mestu gde je u Ugljeviku bila kasarna ruskih vojnika, iz sastava multinacionalnih snaga za stabilizaciju mira u BiH (SFOR) biće podignut spomenik vazdušno-desantnoj brigadi, koja je tu boravila sa četiri bataljona. Jedan od njih je, baš odavde, 11. juna 1999. otišao na Kosovo i Metohiju, umarširao i zauzeo aerodrom "Slatina", na tada veliko oduševljenje i Srba i Rusa.

Da će spomenik biti postavljen, potvrdio je za "Novosti" Savo Cvijetinović, predsednik Društva rusko-srpskog prijateljstva, srpski junak sa Majevice u minulom ratu.

Društvo na čijem je Cvijetinović čelu najzaslužnije je za to što su uspostavljeni i do danas zadržani dobri odnosi sa ruskim oficirima i vojnicima, koji su u ovom delu Republike Srpske ostavili važan beleg, posle rata.

- Dolazak ruskih vojnika za nas je bio kao melem na ranu, jer čitav rat smo bili na udaru, kako se to kaže, i ale i vrane, bombardovani od NATO, napadani ne samo od protivnika iznutra, već i od kojekakvih stranih plaćenika, ekstremista i terorista iz belog sveta - seća se Cvijetinović. - Rusi su doprineli da se više ne osećamo sami, ostavljeni i zapostavljeni. Taj osećaj je bio veoma važan, ne samo za našu politiku, već i za ovdašnje ljude, jer smo se suočavali sa nepravdama većim od naše Majevice.

PROČITAJTE I:DRUGI PUT ZA DVE NEDELjE: Ponovo oskrnavljen spomenik ruskim vojnicima

Ruski pripadnici jedinice iz sastava SFOR ostali su u divnoj uspomeni, ne samo zvaničnicima, već i običnim ljudima. I, kad god dođu u loparski i ugljevički kraj, gde su boravili od 1996. do 1999. godine, posećuju porodice kod kojih su bili u poratnom periodu, kada je održavan dejtonski mir.

Foto: Front ru



- Imali smo čast da nas, dve decenije posle marša ruskih vojnika od Ugljevika do aerodroma Slatina na Kosmetu, poseti general Nikolaj Staskov, koji je u to doba bio na čelu Štaba vazdušno-desantne vojske Ruske Federacije. Ovaj vrli general, veliki prijatelj srpskog naroda, bio je, zapravo, "otac" ruskog desanta na Slatinu 1999. godine - kaže Cvijetinović.

Dodaje da je ideja da se podigne spomenik ruskim padobrancima, kao trajni znak ljubavi, prijateljstva, bratstva, saradnje i veze ruskog i srpskog naroda, zajednička.

- Realno je da spomenik bude urađen i postavljen naredne godine, u zajedničkoj akciji Srba i Rusa. Očekujemo pomoć Vlade RS, ljudi dobre volje i svih onih koji mogu da pomognu ovoj plemenitoj akciji, koja treba da bude još jedan doprinos da se prijateljstva nikad ne zaborave.

Ruski vojnici su, dok su boravili u Ugljeviku i Loparama, uz tadašnju svoju kasarnu uredili crkvu brvnaru, posvećenu Aleksandru Nevskom, koju su koristili za bogosluženja. Odlazeći iz Ugljevika, po okončanju misije, Ruska pravoslavna crkva predala je tu bogomolju na upravljanje Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj Srpske pravoslavne crkve. Postoji ideja da se na tom mestu napravi crkva, u ruskom stilu, koja treba da svedoči o ljubavi dva slovenska naroda, Srba i Rusa.

Krug gde je bila kasarna ruskih vojnika, tik uz TE / Foto: V. Mitrić



ČUVALI I ŠEPAČKI MOST

STACIONIRANE snage ruske vojske bile su dragocene i za Srbe na desnoj obali Drine, u Srbiji. Visoki ruski vojni predstavnici tada su, preko stranica "Novosti", u pero autora ovog teksta, jasno poslali poruke da se "NATO našao u blatu, a ako bi dirnuli most na Drini, kod Loznice, započeo bi treći svetski rat". Lozničani su bili sigurni u Ruse i prestali su da svojim telom čuvaju Šepački most.