Dr Milorad Stamenović o uticaju STO na razvoj zdravstvenih sistema i globalizaciji

Nedavno su objavljene dve nove koautorske knjige Dr Milorada Stamenovića, čije je ekspertiza vezana za oblast medicinskih istraživanja i zdravstvene ekonomike.

Knjiga Svetska trgovinska organizacija –životna sredina i sistem zdravstvene zaštite, u izdanju Instituta za međunarodnu politiku i privredu, je naučna monografija koja predstavlja svojevrsni okvir za rad Svetske trgovinske organizacije ali prikazuje i istorijsku perspektivu. Od značaja je upravo veza koju je prikazao Dr Stamenović o uticaju STO na razvoj zdravstvenih sistema koja do sada u domaćoj literaturi nije prikazivana na takav način. Uticaj STO na klinička ispitivanja i zaštitu patenata je od izuzetnog globalnog značaja te se mora uključiti i u sistem donošenja odluka. Zaštita konkurencije i zabrana monopola su osnovni postulati rada ove globalne organizacije te oni takođe imaju svoje implikacije i na zdravstveni sistem.

Osim toga, aktuelnost knjige je visoko izražena jer su obrađeni i najnoviji postupci američkog predsednika u vezi sa potencijalnim izlaženjem SAD iz ove globalne organizacije.

Jasno je da bi to dovelo opstanak celokupne organizacije u pitanje. Srbija je na svom putu ka STO oko 13 godina dok je prosek oko 7 godina. Problemi koji se navode su uglavnom zakonodavne prirode, ali i upotreba GMO. Do sada je više od 160 država sveta postalo članica STO, pa stoga bi bilo dobro za našu zemlju da se pridruži ovoj dominantnoj grupi zemalja, a ako se problemi javljaju oko GMO proizvoda onda možda i sa klauzulom bez GMO. Osim toga, ukoliko Kosovo kao nezavisna država bude ušlo u STO pre Srbije može blokirati dalji ulazak Srbije što će predstavljati potencijalni problem i dodatno odužiti ovaj proces.

Druga koautorska knjiga dr Milorada Staenovića - Globalizacija – savremeni aspekti ekonomije, trgovine i zdravstva, u izdanju Ekonomskog Fakulteta u Nišu, prikazuje odnos globalizacije kao ireverzibilnog procesa prema stvaranju klasnih razlika, prema razvoju tržišta i kvalitetu tržišnih entiteta ali i obrađuje (Stamenović) segemente uticaja globalizacije u zdravstvenoj zaštiti.

Analizirajući istorijske kontekste razvoja različitih zdravstvenih sistema, doneti su zaključci o daljim potencijalnim pravcima rada i razvoja zdravstvenih sistema i kod nas. Strukturni problemi zdravstvenog sistema kod nas upućuju na potrebne reforme iako se određeni segment poslednjih godina popravljaju u odnosu na preiod od pre deseta, pa i dvadeset godina. Važno je da postoji koncenzus između politike, struke i potreba naroda kako bi se formirao adekvatan, dugoročno održiv zdravstveni sistem.

Srbija je zemlja sa dugom tradicijom dobrih rešenja u zdravstvenoj zaštiti poput zdravstvenih zadruga koje se mogu reinicirati i poslovati po tržišnom modelu na radost njihovih korisnika. Osim toga, važno je pokušati primeniti zdravstveni sistem koji zarađuje kako bismo u tome bili pioniri u svetu i rešili probleme sa kojima se nose sve, čak i najbogatije zemlje sveta.