POLA miliona ljudi napustilo je Srbiju za poslednjih deceniju i po! Koferi se svakodnevno pakuju, vize sređuju, kombinacije pronalaze. Uglavnom na duže. Do penzije. Zauvek. Najnovija istraživanja pokazuju da tek svaki treći stanovnik ne planira da se odmetne u potragu za boljim životom.

I nije ovo dijagnoza sa kojom se suočava samo Srbija. Milioni mladih ljudi sa pasošem u rukama, od lekara do građevinaca, iz Rumunije, Mađarske, Bugarske, Češke, Poljske... odlaze da rade u razvijene zemlje Evropske unije. Da bi sačuvali radnike tamošnje vlade drastično povećavaju plate. Godišnja stopa je od pet do 15 odsto. I opet "terapija" ne daje zadovoljavajuće rezultate.

Srpska dijagnoza je ista. Terapija tek za puko preživljavanje. Možda bi trebalo probati drugu. Novac nije uvek presudan. Voleli bi Srbi da ostanu na svojoj zemlji, u svojoj kući, na dedovini. Ali, kada im autobus staje na kilometar od kuće, i uz to ide jednom dnevno, sve češće kupuju kartu u jednom pravcu.

Nije u pitanju razmetljivost, ni bahatost mladih ljudi. Jednostavno, oni znaju, ne šta žele, već su svesni onoga što ne žele. Ne žele da u 21. veku smeće voze kolima u kontejner, da nemaju kanalizaciju, da im je rasveta samo pusta želja, a siguran posao misaona imenica. Jednostavna rešenja, međutim, nekada zahtevaju mukotrpan rad i trud. Zato ih je i kod nas teško primeniti.

PROČITAJTE JOŠ - ISELjENjE IZ SRBIJE: Tek svaki treći ne bi od kuće

Oni neodlučniji ostaće u domovini. Ali, ne i u zavičaju. Početni cilj im je Beograd, a kasnije, kad očvrsnu, možda će i oni dalje. Možda ni njima prestonica nikada ne bi pala na pamet da su sinoć bili u bioskopu, da sutra mogu u pozorište, ili da svoje tek stasale naslednike ne moraju, školovanja radi, da osamostale već u 15. godini.