Nikola Devura, književnik iz Šapca, dobitnik je Povelje, najvišeg priznanja koje Srpska kraljevska akademija naučnika i umernika dodeljuje za oblast književnosti.

Visoko uzdarje će primiti u petak, na Vidovdan, kada je završna manifestacija kulturno naučne svetkovine „Vidovdanska loza“ u Narodnom pozorištu u Šapcu.

Nikola je dete Kozare, koje je slučajno preživelo pogrom u Bosanskoj krajini. Ostao je upamćen kao jedan od najboljih đaka Gimnazije u Banjaluci, ali i sjajan student dva fakulteta koja je završio na Univerzitetu u Beogradu, Filozofskog i Poljoprivrednog. Radio je kao agronom, bio je i direktor velikog AIK „Šabac“, a radni vek je obeležio velikom stručnošću, odličnim organizatorskim sposobnostima, brigom o svakom zaposlenom, skromnošću i retkim poštenjem. Književost je bila i ostala njegova najveća ljubav za koju je i obrazovan i darovit, istovremeno.

Nikola je bez sumnje jedan od najvećih umova Šapca svih vremena, grada gde je davno došao i čijem je privrednom i kulturnom progresu dao veliki pečat, mada je uglavnom radio o svom ruvu i kruvu, bez podrške, pomoći i promocije, svega onog što nije manjkalo za nižerazredne pisce, ali ne i za ljude poput njega, koji su i u umetničkom i ljudskom smislu dostojanstveni i ljudske gromade u pravom smislu te reči.

Njegova istorijska dela o caru Dušanu, filozofske knjige, drame poput onih „Pad Efesa“, „Smrt filozofa“, „Antigona“, „Prometej“, pa „Ruža Todorova“, knjiga o prvoj ljubavi Vuka Karadžića, antologijskog su karaktera, baš kao i njegovi romani o slavnom Knezu Ivi od Semberije, Milošu Pocercu i drugim znamenitim ličnostima, koje je, na vanserijski način, otrgao od zaborava.

Nikolina knjiga, „Grad kestenova i devojaka“, o gradu njegove mladosti Banjaluci, je neka vrsta hit romana, koji na pitak, lep i atraktivan način upoznaje čitaoce o tom lepom gradu na levoj obali Drine. Nikola, njemu svojsvtenim stilom, upoznaje nas i sa lepotama grada, kraja, ali i lepotom tamošnjih ljudi, njihovim intelektualnim, sportskim i ljudskim kvalitetima.

Pročitajte još: Nagrada za pisanje i čovekoljublje!

- Od studenstkih vremena, Nikola se družio sa najvećim imenima naše književnosti, od Andrića i Ćopića do Pekića i Crnjanskog. Odavno mu je mesto u vrhu književne elite, ali je uvek Nikola bio i ostao skroman čovek. Zato ga SKANU nagrađuje za sve drugo što su drugi decenijama propustili da učine za ovog sjajnog stvaraoca, privrednika i čoveka -kaže akademik profesor dr Mirko Kerkez, predsednik Naučnog veća SKANU.

BOG I VUK

Nikola Devura je bio u delegaciji koja je pratila Ivu Andrića, prilikom posete Vukovom Tršiću, posle dobijanja Nobelove nagrade.

Inače čutljiv, veliki Andrić je stupivši na tlo Vukovog rodnog sela, kako se seća Nikola, svečano podigao ruke u vis i rekao im: Ljudi, posle Boga, ovaj čovek (Vuk Karadžić) je najviše uradio za Srbe.

Zapamćeno je, u Udruženju književnika Srbije, kada je Devura koji ih je služio, ali i družio se sa njima, rekao: Vaše ime je veće od vašeg dela!

Ljuti pisac, inače autoritet za većinu kolega, koji je procenjivao njihova dela posle Drugog svetskog rata i čije i mišljenje bilo bitno za njihovu književnu sudbinu, isterao je Nikolu napolje, ali se bisti mladić sa Kozare, opet vratio u skute književnike, jer je jednostavno, bio deo njih.