U SVETU je učestalost obolevanja od raka za 17 godina porasla za čak 31 odsto, ali je istovremeno zabeležen gotovo tri puta manji porast smrtnosti (za 11 odsto). To je rezultat bolje dijagnostike, boljeg lečenja i ranijeg otkrivanja bolesti, u fazi kada može i više da se uradi za pacijenta.

PROČITAJTE I:Lečićemo rak kao kijavicu

U svetlu tih novih saznanja, predstavljenih na najvećem onkološkom kongresu u svetu, sa oko 40.000 učesnika, održanom u Čikagu, vizija organizatora, Američkog udruženja kliničkih onkologa - da rak može da se pobedi, prevenira i uspešno leči, čini se još realnijom i održivijom, iako od prethodnog skupa nije bilo izrazito velikog prodora u borbi sa kancerom.

PROČITAJTE I:Rak kasno otkrivamo

Doktor Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radilogiju Srbije, po povratku iz Čikaga, u intervjuu za "Večernje novosti", kaže da optimizam onkologa, ipak, ne jenjava:

- On je neophodan, ali je ta pošast ogromnih razmera, neprijatelj sa mnogo lica, i zato su i dalje potrebna mnoga oružja. Dobro razumemo frustraciju i žurbu pacijenata, ali ovaj put, koji sigurno vodi do uspeha, treba još dugo graditi.

* Koje su glavne novine iznete na kongresu?

- Dodato je mnoštvo kockica u mozaik, ali nije bilo nekog izrazito velikog prodora u borbi protiv masovnih ubica među malignim bolestima, kao što su tumori pluća, dojke i debelog creva. Za karcinom pluća imunoterapija se ispituje u sve ranijim stadijumima bolesti, i sada se čini da će biti znatnog uspeha u lečenju ne samo inoperabilnog, nego i potencijalno operabilnog trećeg stadijuma bolesti.

NOVI LEKOVI DOSTA KASNE * Za koliko vremena novi lek uveden u EU stigne kod nas? - Kašnjenje je veliko, meni lično razumljivo u meri u kojoj zavisi od ekonomske moći zemlje. Mi smo na dnu liste evropskih zemalja po brzini uvođenja novih lekova na pozitivnu listu. Protekne i nekoliko godina od evropske registracije do naše liste. Republička stručna komisija za onkološke lekove je u komunikaciji sa RFZO, i naše liste prioriteta postoje. Nadamo se da će u narednim mesecima, ili u narednoj godini, doći do novog proširenja liste onkološkim lekovima.

* Dijagnostika i terapijske mogućnosti su, ipak, neujednačene od zemlje do zemlje.

- Tamo gde smrtnost od malignih bolesti opada, a to su razvijene zemlje Zapada i Istoka, mnogo se ulaže u savremenu dijagnostiku, pacijenti se ranije javljaju lekaru, znanja o onkologiji su raširenija među doktorima, a i znatno je više lekova na raspolaganju bolesnicima.

* U kojoj oblasti onkologije je napravljen najveći pomak?

- Karcinom pluća je mesto najživljeg i najuspešnijeg istraživanja u onkologiji. Rezultati istraživanja završenih poslednjih godina već su deo standardne kliničke prakse, kako u metastatskom i lokalno odmaklom nesitnoćelijskom karcinomu pluća, tako i u sitnoćelijskom podtipu.

* Šta se postiglo imunoterapijom, koja je uvedena u većini zemalja Evrope, a kod nas se tek očekuje o trošku RFZO?

- Do sada smo znali da je imunoterapijom srednje preživljavanje pacijenata sa metastatskim karcinomom pluća i ekspresijom biomarkera PD-L1 iznad 50 odsto produženo tri puta u poređenju sa hemioterapijom, i iznosi 30 meseci. Sada imamo petogodišnje rezultate: 30 odsto pacijenata je i dalje živo. Sa hemioterapijom taj procenat je manji od pet odsto. A kod pacijenata koji su imali terapijski odgovor, on je trajao duže od tri godine.

KOMBINACIJE LEKOVA * U kojem pravcu idu dalja istraživanja u onkologiji? - Veoma su intenzivna istraživanja molekularne biologije tumora, koja treba da usmere istraživanja ka još efikasnijim lekovima, i što je danas očigledno, i ka kombinacijama različitih lekova ili čak klasa lekova. Tako su danas u istraživanju uobičajene kombinacije molekularno ciljanih i imunoloških lekova, kao i kombinacije sa klasičnom, citotoksičnom hemioterapijom. Ostaje i pitanje najbolje sekvencije, odnosno redosleda primene lekova, u takozvanim linijama lečenja.

* Kakve su mogućnosti dijagnostike i lečenja kod nas?

- U idealnim uslovima ranog javljanja lekaru, dobro sprovedene dijagnostike, i najčešće operativnog lečenja, slika situacije kod nas može u potpunosti odgovarati dobroj evropskoj onkološkoj praksi. Radioterapija je osavremenjena, a i lekova za postoperativnu, adjuvantnu terapiju uglavnom ima na listi, o trošku osiguranja. Kada je reč o metastatskoj bolesti, situacija sa lekovima bi mogla biti bolja, i u poređenju sa zemljama u regionu.

* U kojoj meri su kod nas dostupni biomarkeri za procenu toga kakav će biti odgovor na terapiju?

- Delimično, već osam godina, i na osnovu njih se, uz pomoć nosilaca uvozne dozvole, testira godišnje gotovo 1.000 obolelih od adenokarcinoma pluća. Oni sa nalazom mutacije na EGFR dobijaju lek sa liste RFZO, i za tih 10 odsto obolelih u metastatskom stadijumu bolesti imamo povoljnije rezultate preživljavanja. Naravno da bi dopunska testiranja, pre svega ALK gena, kod još četiri-pet odsto obolelih doprinela boljem ishodu lečenja.

* Ipak, dve trećine pacijenata sa metastazama u Srbiji na raspolaganju imaju samo hemioterapiju i zračenje.

- Biomarkeri su moćno oružje u rukama onkologa, ali i dalje u onkološki najrazvijenijim evropskim sredinama procenat pacijenata obolelih od karcinoma pluća koji se leče molekularno - ciljanom terapijom, "ne prelazi" 25-30 odsto. Ovi pacijenti pritom nisu dobri kandidati za primenu imunoterapije. Uvođenjem dopunskih testiranja na ALK i imunološkog biomarkera PD-L1 i odgovarajućih lekova, molekularno ciljanih i imunoloških, na listu lekova RFZO, u znatnoj meri bi se optimizovao terapijski pristup odmaklom nesitnoćelijskom karcinomu pluća u našoj zemlji.

* Šta više zabrinjava onkologe: ograničeni dometi terapija, stepen dostupnosti novih lekova, sve veći broj slučajeva karcinoma u mlađoj populaciji ili agresivnost karcinoma?

- Mogu samo da govorim u svoje ime, i na osnovu situacije u našoj zemlji. Voleo bih, naravno, da vidim bržu i potpuniju dijagnostiku, bolesnike sa manjim tumorima u času dijagnoze, više lekova na listi RFZO... Realnost je da je tumorsko opterećenje kod naših bolesnika veliko, da su i u okviru istih stadijuma tumori naših bolesnika veći, češće inoperabilni, i to nije samo pitanje nedostatka dijagnostike, koji je evidentan, nego i loših navika naših ljudi, zanemarivanja simptoma i znakova bolesti i kasnog javljanja lekaru.