MUKE PACIJENATA POSLE INFARKTA: Osećaju da su prepušteni sami sebi, a na lekove troše 5.000 mesečno

PACIJENTI koji su preživeli srčani udar, za terapiju, mimo lekova koje dobijaju na recept, mesečno, u proseku, troše 5.000 dinara. Više od polovine njih živi sa utiskom da su prepušteni sami sebi, a informacije o tome kako bi trebalo da se ponašaju da bi umanjili rizik od ponovnog udara, koje ne dobiju od lekara, traže - na internetu. Njih 64 odsto, od 1.000 anketiranih iz cele Srbije, izjasnilo se da im je potrebna bolja, sistematska podrška, u vidu otvaranja stručnih savetovališta ili kol-centara.

Pročitajte još: Mirovanje i tečnost regulišu i pritisak

Ovo su rezultati ispitivanja koje su sproveli Udruženje pacijenata "Moja druga šansa" i Udruženje koronarnih jedinica, a koji su predstavljeni juče. Ispitivanje je pokazalo da ovi pacijenti imaju veliko poverenje u svoje lekare, ali da menjaju loše životne navike i pridržavaju se propisane terapije uglavnom samo u prvoj godini posle infarkta.

Pročitajte još: HISPA programom nadmudrite infarkt i šlog

Trećina ovih pacijenata posle infarkta koristi antitrombocitne lekove, četvrtina statine, a u redovnoj terapiji obično imaju bar tri leka. Profesor dr Milovan Petrović, predsednik Udruženja koronarnih jedinica Srbije, kaže da većinu tih lekova pacijenti sami plaćaju.

- Kardiovaskularne bolesti će biti jedan od prioriteta pri proširivanju liste lekova koji se izdaju o trošku osiguranja, i očekujemo da će uskoro, po preporuci stručne komisije, biti povećana dostupnost lekova za ovu grupu bolesti na recept - kaže Željko Popadić iz RFZO.

U Srbiji svakog dana od bolesti srca i krvnih sudova umre 147 stanovnika, a godišnje 53.000.

- Sa 19 angiosala gotovo u svim delovima zemlje, skoro svi pacijenti koji dožive infarkt za sat i po do dva mogu da stignu do sala za kateterizaciju, što nam omogućava najsavremenije zbrinjavanje srčanog udara, ali nedostaju nam savremene terapije za sprečavanje ponavljanja infarkta - kaže prof. Petrović.

Posle infarkta, najvažnije je brzo stići do koronarne jedinice Foto M. Labudović

Profesor Goran Davidović, iz Klinike za kardiologiju KC Kragujevac, upozorava da mnogi pacijenti sa infarktom ne dobiju drugu šansu, jer ignorišu simptome i u klinike stižu u kritičnom stanju.

- Borba sa infarktom je borba sa vremenom, jer jedan minut kašnjenja u adekvatnoj medicinskoj pomoći, kod onih koji prežive, skraćuje život za 12, a tri minuta kašnjenja za 33 dana - kaže prof. Davidović.

VEĆA SMRTNOST

U POSLEDNjIH 10 godina, prema rečima profesora Milana Petrovića, najveći napredak u kardiologiji postignut je u lečenju akutnog infarkta miokarda u salama za kateterizaciju, ali je Srbija sa stopom smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti od 50 odsto iznad proseka zapadnoevropskih zemalja, i na trećem mestu u svetu, posle Rusije i Ukrajine.

- Generalno, nismo dobili bitku protiv kardiovaskularnih bolesti, od kojih u svetu godišnje umre 17,5 miliona ljudi - kaže prof. Goran Davidović.