BOMBARDOVANJE VARVARINSKOG MOSTA: Miroljubu geler stao milimetar od kičme

ZNALO se da Srbi svetkuju, da slave Svetu Trojicu i da će se okupiti na vašaru u Varvarinu. Zato su čekali podne. I podmuklo su udarili kada je bilo najviše naroda, žena i dece. No, malo im je bila jedna bomba, pa su se vraćali i ponovo gađali da pobiju nedužan narod. Ni dan-danas ne mogu da verujem da ljudi mogu da osmisle takav mučki čin, a da 10 poginulih nazovu kolateralnom štetom. Mi koji smo preživeli užasno bombardovanje Varvarinskog mosta, žrtve ne zaboravljamo, a želimo samo jedno - da se nikad, nikad ne ponovi.

Ovo su reči Miroljuba Rajkovića (59) iz Ćićevca, jednog od 30 ranjenih.

- Kum Predrag Matić, prijatelji Ljubiša i Đagi, i ja, rešili smo da odemo na pecanje na Veliku Moravu i da potom svratimo na vašar. Pecali smo sa ćićevačke strane mosta, ne sluteći šta će da nas zadesi.

Bezbrižno su, kaže, sedeli na desnoj obali omiljene reke kada su čuli prasak.

- Bilo je stravično i jezivo. Istovremeno sa tim neverovatnim praskom osetio sam nekoliko udaraca u telo. Pre nego što sam se onesvestio, video sam još kako kum Peda i Ljubiša lete u vazduh, a Đagi pada kao pokošen...

PROČITAJTE I: 20 GODINA OD NATO ZLOČINA: Srbije ne sme da zaboravi 10 anđela Varvarina

Iz tela su mu izvađena tri gelera - jedan iz neposredne blizine vratnih pršljenova, drugi iz desne noge, a treći iz leve ruke.

- Sreća je što geler na vratu nije prodro milimetar dalje, jer bih poginuo ili ostao invalid. Traume, ipak, svi "nosimo". Kum još ima gelere u telu. Nas četvorica smo imali sreće i preživeli taj stravični NATO masakr. Ali, ostaje bol za 10 nevinih koji su zauvek ostali tamo...