VEĆINA vlasnika domova za stare, koji imaju kapacitet manji od 40 korisnika, a takvih je u Srbiji oko 80 odsto, biće prinuđena da zatvori svoje domove, otpusti radnike i uskrati smeštaj korisnicima. I privatne i državne ustanove moraće da ulože između dve i pet hiljada evra kako bi ispunili tražene protivpožarne standarde. Oni su predviđeni spornom uredbom o svrstavanju ovih ustanova u drugu kategoriju ugroženosti od požara. Ovaj akt usvojen je još 2009. godine, a tek se od prošle godine sprovodi u delo.

Pročitajte još:Domovi za stare čekaju isplatu

U Udruženju privatnih ustanova za stare, naglašavaju da ih u periodu prvog licenciranja niko nije informisao o novim standardima - MUP, niti nadležno Ministarstvo rada.

- Da smo znali da ćemo biti u obavezi da ispunimo nove namete sektora za vanredne situacije, sigurno bismo dobro razmislili o svemu - kaže Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja. - Mnogi vlasnici ne bi se odlučili da otvore dom za stare da su znali da će morati pored sprovedenih mera protivpožarne zaštite (hidranti, rani javljači požara, PP aparati, obuke radnika) morati naknadno da izrade plan zaštite od požara, što će ih koštati oko 2.000 evra, kao i da obezbede dvadesetčetvoročasovni nadzor stručno osposobljenih, kako nalažu propisi zaštite od požara (ZOP). Sve to su preveliki troškovi.

Pročitajte još: Država će dotirati domove za stare

To, naglašava on, iziskuje zapošljavanje novih pet do osam novih radnika. Njihove plate bi bile strahovito uvećanje troškova za ustanovu, do te mere da će većina privatnih domova morati da stavi katanac.

- Data nam je mogućnost da po izradi plana zaštite od požara pošaljemo zaposlene radnike na obuku od tri meseca, platimo 30.000 dinara po polazniku, pa zatim i polaganje stručnog ispita koji takođe nije jeftin - kaže naš sagovornik.

Milovanović ističe da je u socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti najveći problem nedostatak radne snage, pa zaposleni rade i do 30 odsto radnog vremena više tokom meseca što im se isplaćuje kao prekovremeni rad, te su u potpunosti sprečeni da i ono malo slobodnog vremena potroše pohađajući obuke.

- Niko od radnika, koji bi i prihvatili tako nešto ne bi to radio bez nadoknade za vreme trajanja školovanja, kao i po završetku obuke, jer bi to podrazumevalo pokrivanje dva radna mesta u firmi, što su novi troškovi, koji takođe ozbiljno ugrožavaju opstanak svakog doma pogotovu onog sa manjim brojem korisnika - ističe naš sagovornik. Udruženje se obratilo resornom ministarstvu, a pomoć je potražilo i u MUP-u. Osim obećanja da će se potruditi da nešto urade, dalje se nije odmaklo.

U Ministarstvu za rad "Novostima" je kratko rečeno da je Uredba o razvrstavanju objekata, delatnosti i zemljišta u kategoriju ugroženosti od požara u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, i da je na snazi od 2010. godine.

TROŠKOVE NE POKRIVA BUDžET

ISTI problem oko sporne uredbe imaju i državni domovi koji pored skromnih budžeta imaju i nemogućnost novog zapošljavanja, a morali bismo zbog veličine svojih objekata uposliti znatno veći broj radnika.

- Propisi u vezi sa protivpožarnom zaštitom odnose se na sve pružaoce usluga domskog smeštaja, a obezbeđivanje potrebnih sredstava za sprovođenja mera protivpožarne zaštite je iz okvira odobrenih sredstava - kažu u Ministarstvu za rad.