POGLAVAR Rimokatoličke crkve papa Franja ne namerava da kontroverznog hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca proglasi za svetitelja. Razlog tihog obustavljanja njegove kanonizacije jesu sporne tačke iz prošlosti preko kojih vrh Vatikana ne želi da pređe.

Da je oreol još predaleko od Stepinca potvrdio je lično poglavar Rimokatoličke crkve. Na povratku iz trodnevne posete Bugarskoj i Severnoj Makedoniji papa je u avionu razgovarao sa novinarima iz Hrvatske i gotovo direktno rekao da kontroverzni kardinal zasada neće biti kanonizovan.

Pročitajte još: Bojazan u Hrvatskoj za sudbinu Stepinca

- U procesu kanonizacije postoje nejasne istorijske tačke. Molio sam se, promišljao sam, tražio savete i uvideo da bi trebalo da zatražim pomoć patrijarha Irineja. On je veliki patrijarh. Irinej je pomogao, napravili smo zajedničku komisiju i sarađivali smo. I Irineju i meni jedini je interes istina. I da ne pogrešimo. Čemu bi služilo proglašenje sveca ako tu istina nije jasna? Nikome to ne bi služilo - rekao je papa vatikanskom novinaru Silviju Tomaševiću.

Ovim javnim istupom, prvim takve vrste na temu Stepinčeve kanonizacije, papa je odredio i prihvatljivu meru njegove "svetosti".

Pročitajte još: SUSRET SA ISTORIJOM: Katolička crkva,ustaše i komunisti bili protiv Srba

- Stepinac je bio čovek sa vrlinama. Crkva je to potvrdila time što ga je proglasila blaženim. On je blaženik i možemo mu se moliti - rekao je u tom razgovoru papa Franja.

Ovakvi stavovi poglavara Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj shvaćeni su kao konačna potvrda da kontroverzni kardinal iz vremena NDH neće biti proglašen za svetitelja. Time su potvrđena višegodišnja tumačenja poznavalaca prilika u Vatikanu, koji tvrde da je vrh Svete stolice od izbora pape Bergolja napravio drastičan zaokret prema ovom pitanju.

Patrijarh Irinej

- Papa Franja želi svetitelje sjedinjenja, nikako podela. To se uklapa u njegovu širu politiku dijaloga sa konfesijama, crkvama i narodima sa kojima ga kroz istoriju nije bilo dovoljno. U ovom krugu je veliki korpus pravoslavnih naroda, srpski i ruski pre ostalih, koje bi Stepinčeva kanonizacija dodatno udaljila od katolika - navodi, za "Novosti", sagovornik iz SPC, upućen u prilike u Vatikanu.

U ovom kontekstu tumači se i rad Mešovite komisije SPC i Hrvatske biskupske konferencije posvećen rasvetljavanju istorijske uloge kontroverznog kardinala. Papa Franja poslednjim istupom indirektno je potvrdio da je uvažio argumentaciju patrijarha Irineja i srpskih eksperata o Stepinčevoj nedostojnosti za kanonizaciju.

Srpska delegacija u ovom dijalogu, sastavljena od arhijereja i istoričara, iznela je niz dokaza o direktnoj i posrednoj odgovornosti Stepinca i Rimokatoličke crkve za zločine nad pravoslavnim Srbima u periodu NDH. Slična argumentacija u Rim je stigla i od više kredibilnih istraživača genocida Drugog svetskog rata iz Italije, Izraela i SAD. Hrvatskim biskupima i istoričarima predočeni su istorijski fakti o direktnoj umešanosti katoličkog klera u zločine, organizovanoj politici prekrštavanja pravoslavnog življa, ali i o konstantnom ignorisanju ovih drastičnih pojava vrha Crkve u tadašnjoj Hrvatskoj.

Papa Franja

HRVATSKA LjUTA NA PAPU

STAV pape Franje o kanonizaciji Alojzija Stepinca naišao je na niz oštrih osuda u krugovima hrvatske desnice. Njemu je posebno zamereno pozivanje na srpskog patrijarha Irineja, koji je u očima hrvatskih ekstremista, kao i SPC u celini, među odgovornim za "velikosrpsku agresiju" 1991. godine.

- Papa na ovaj način još jednom sudi Stepincu. Zašto bih ja mislila ono što on misli - pita se Ruža Tomašić, nekadašnja "pravašica", poznata po ekstremnom nacionalizmu.

Deo hrvatske javnosti ne krije negativan stav prema papi Franji. Tamošnjim desničarima ozbiljno se zamerio i uklanjanjem proustaških biskupa i odbijanjem čuda Gospe iz Međugorja.