Ima li spasa za radnike od pošasti liberalizma

Nakon sloma koje su doživele krajem 20. veka, levičarske ideje danas ponovo dobijaju stari sjaj. Put im je otvorila globalizacija koja je donela ogromnu socijalnu nejednakost, duboke podele na bogate i siromašne, nizak nivo radničkih prava...

Sociolozi i istoričari s kojima smo razgovarali tvrde da je liberalni kapitalizam, čiji "cinični kraj" upravo gledamo, a u kome nekoliko desetina ljudi drži više bogatstva nego ostatak planete, doprineo da se mnogi sete levice i njenih odlika - pravde, jednakosti, radničkih prava i sindikata...

- Levica sigurno ima perspektivu, ne na način koji je imala u 19. i 20. veku, ali budućnost ima neka nova levica koja će formirati moderan pristup i voditi računa o jednakosti i solidarnosti bez kojih nema društva - kaže za "Novosti" prof. dr Aleksandar Rastović, naučni savetnik u Istorijskom institutu u Beogradu.

On podseća da je raspadom SSSR i padom Berlinskog zida socijalistička ideja dospela u krizu, te da su tada propali i ideja i režimi na njoj zasnovani u zemljama istočne Evrope.

Takođe, ističe naš sagovornik, leva ideja je dospela u krizu i u zapadnim zemljama gde su stranke levice koje su došle na vlast odustale od svojih levičarskih programa u socijalnim sferama, pre svega u zakonskoj regulativi poput zakona o radu i drugih propisa koji se tiču socijalne sigurnosti.

- Ponela ih je vlast i odustali su od programa - pojašnjava Rastović. - Tako su socijalne ideje krajem devedesetih godina prošlog veka doživele debakl. Vreme se, međutim, menja i ide u korist socijalističkih ideja. Danas nema ideologije, nema razlike između levice, desnice i centra. Stvara se nova levica koja baštini socijalne ideje - ravnopravnost, pravdu i sigurnost.

I profesor sociologije na FPN Zoran Stojiljković smatra da stranke levice imaju samo levičarsku frazeologiju, a da u praksi gledaju svoje interese koji podrazumevaju opstanak na vlasti i zastupanje interesa krupnog kapitala.

- Radnici su pali u ruke desnih populista, poput Mari le Pen u Francuskoj, pošto levica za njih više nije imala sluha - rekao je za "Novosti" Stojiljković.

On naglašava da će kriza liberalnog kapitalizma dovesti do toga da se ponovo okupe zajedno radništvo i srednja klasa.

- A kako može levica da se okupi bez sindikata i bez nevladinog sektora? Okupiće se slojevi unutar sindikalnog organizovanja koje može da pritisne partije da se bore za radnička prava - uveren je naš sagovornik.

Protest radnika migranata u američkom Sijetlu, 1. maj 2019. / Foto AP

On podseća da smo, kada smo krajem osamdesetih godina prošlog veka ušli u sistem u kakavom danas živimo, izvukli tepih ospod nogu levice:

- A levica je izlaz iz krize videla u tome da postane poslušni partner kapitala. Priključila se toj matici, prestala je da brine o socijalnim pravima, radničkim pravima, nije se zalagala za reforme...

PROČITAJTE I:Radnici se ne bune jer se plaše otkaza

Da ideja levice nikada nije umrla, pogotovo kod nas, smatra istoričar Predrag Marković.

- Ona je danas oživela, što se vidi i po izbornim rezultatima u mnogim zemljama, kao, na primer, u Grčkoj ili Španiji - kaže Marković za naš list. - Prošlo je 30 godina otkako su levičarske ideje odbačene, i sada je vreme da se njihova realizacija obnovi.

Profesor sociologije na Pravnom fakultetu u Beogradu Saša Bovan ranije je izjavio za naš list da je učenje Marksa i Engelsa na temu ekonomske organizacije društva i odnosa između nacija i klasa danas aktuelnije nego ikada:

- Globalizacija nosi sa sobom nove i drastične oblike neokolonijalizma, sve veće socijalne razlike i nezamislive oblike eksploatacije, kako u odnosima između nacija i država, tako i u odnosima dominantnih društvenih klasa, gde strah od jeftine radne snage sa istoka i novih tehnologija sputava i obesmišljava sindikalno delovanje.

MARKSOV "KAPITAL" POPULARAN U SAD

Aleksandar Rastović kaže da nije čudo da je Marksov "Kapital" danas jedna od najčitanijih knjiga u Americi.

- Iako su ideje iz "Kapitala" bile ismevane od desnice, one su postale životne ideje i dobijaju svoje zasluženo mesto u 21. veku - naglašava Raković.