BEOGRAD - Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da je u Srbiji problem što se diskriminacija ne prijavljuje u onoj meri u kojoj postoji i da se tek kada nešto izađe u javnost vidi da se radi o drastičnom slučaju diskriminacije, i istakla da nasilje nije privatna stvar, već krivično delo.

RTS podseća na podatak da su od početka godine u porodičnom nasilju život izgubile četiri žene, a da se po podacima MUP-a, broj žrtava porodičnog nasilja smanjuje.

MUP navodi da je policija uhapsila 407 osoba zbog tog krivičnog dela, a RTS ocenjuje da podaci pokazuju da su u srpskom društvu žene najčešće diskriminisane, od porodice do položaja na radnom mestu. Jankovićeva je u Jutarnjem dnevniku RTS-a kazala da je problem što u društvu postoji visoka tolerancija na diskriminaciju.

PROČITAJTE JOŠ - Janković: Najčešće diskriminisane su žene na porodiljskom

"Mi nemamo ovlašćenja da nastupamo po službenoj dužnosti. Zato su nama slučajevi koji dođu do javnosti značajni. Nisu pritužbe našoj inistuciji jedini pokazatelj postojanja diskriminacije, jer se građani plaše da prijave diskriminaciju, plaše se dobijanja otkaza i postoji visoki nivo tolerancije na brojne probleme s kojima se ljudi suočavaju na poslu", rekla je Jankovićeva.

Ona je navela da je OEBS objavio veliko trogodišnje istraživanje o rasprostranjenosti nasilja i da je prevencija ono što nedostaje.

"Nesporno je da imamo dobre rezultate primene zakona. Sistem zaštite dobro funkcioniše, ali suočavamo se s problemom da ne radimo dobro na prevenciji. Jedna četvrtina žena, odnosno 29 procenata žena smatra da je nasilje privatna stvar i da niko ne treba da se meša i da se od žene očekuje da bude fizički atraktivna, da bude smerna i ljubazna u odnosima s drugim ljudima. To očekivanje šta žena treba da radi da ne bude izložena nasilju i maltretiranju podatak je zbog kojeg treba da nam se upali crveno svetlo", kazala je Jankovićeva.

Ona je rekla i da je nesporno da treba da se uvedu promene u samom obrazovanju po pitanju nasilja, ali da je problem što veliki broj ljudi misle da je to privatna stvar.

"Treba da pozivamo ljude da nasilje nije privatna stvar, već krivično delo i da prijavljivanjem šta se radi kod komšije ne narušavamo tuđu privanost, već obavljamo građansku dužnost", napomenula je poverenica.

Ona je navela da trećina pritužbi žena dolazi od onih koje se javljaju jer su diskriminisane na tržištu rada. "Kada u postupku utvrdimo da je došlo do diskriminacije, većina onih koji su izvršili diskriminaciju su spremni da se promene. I tu je razlog, pre svega, izloženost javnosti", kazala je Jankovićeva.

Ona je rekla da je i problem u zakonu koji je donet pre četiri godine, a koji ograničava maksimalan broj zaposlenih, jer ugrožava vitalne službe insitucija u koje građani dolaze da ostvare svoja građanska prava.

"Postavlja se pitanje efikasnosti i da li će javne službe moći da odgovore ako nema dovoljno zaposlenih. I postavlja se pitanje ko je onda odgovoran, ako se nešto desi. Vreme je da se sagledaju problemi sa primernom i da se vitalnim službama omogući da normalni funkcionišu", navela je Jankovićeva.