MLADI u našoj zemlji, poput njihovih balkanskih komšija, sve kasnije napuštaju roditeljski dom, tek na pragu četvrte decenije. Za razliku od njihovih skandinavskih drugara koji se sa dvadeset godina osamostaljuju, Srbi se teško odriču topline porodičnog gnezda, pa prema podacima istraživanja - tek svaka sedma mlada osoba u Srbiji živi samostalno.

Kao glavne razloge sociolozi i psiholozi navode finansijsku zavisnost od roditelja i nemogućnost da dovoljno zarade za samostalan život, dok je jak faktor - tradicionalna porodica i kasno stupanje u bračnu zajednicu.

Iako nedostatak novca i adekvatnog posla prolongira odlazak iz kuće, u produženom boravku kod roditelja, prema mišljenju stručnjaka, mladi osim skuvanog ručka i opranog veša, dobijaju priliku da uštede za putovanja i kupovinu. Na taj način, novac koji bi davali za stanarinu, koriste za lična zadovoljstva.

- Finansijski razlozi jesu dominantan problem jer često i pored posla mladi nisu u mogućnosti da samostalno žive od sopstvene zarade - kaže, za "Novosti", psiholog Elena Kuzmanović. - A ukoliko žele i nešto kvalitetniji život, koji podrazumeva putovanja i kupovinu raznih stvari, onda im život u zajednici pomaže da troškove smanje na minimum, a da im plata bude neka vrsta džeparca. Ali se, recimo, postavlja pitanje, zašto stan ne dele sa prijateljima, posebno ako žive u mestu u kom su rođeni.

Strah od odrastanja i preuzimanje brige o sopstvenom životu takođe koči mnoge mlade. S druge strane, današnje porodice mnogo su privrženije deci nego ranije, kažu stručnjaci, pa je čest sindrom straha od "praznog gnezda".

PROČITAJTE I: Ostarili kod mame i tate

- Današnje generacije imaju drugačiji sistem vrednosti i očekivanja od svoje budućnosti, a možda manje radnih navika i discipline koja je potrebna da ta očekivanja i zadovolje. Više ih vodi princip zadovoljstva, a roditelji su posvećeniji i smatraju da moraju što duže da budu na raspolaganju svojoj deci - ističe Kuzmanovićeva.

Mladi na glavnoj beogradskoj štrafti / Foto I. Marinković


Roditelji im podsvesno produžavaju detinjstvo, savetujući ih da ostanu u zajednici dok se ne pruži prilika da kupe stan, a da novac ne troše uzaludno na kiriju, objašnjava naša sagovornica.

U EU PROSEK 26 GODINA PREMA istraživanju Eurostata, Šveđani napuštaju roditeljski dom sa 19 godina, Danci godinu kasnije, a Finci sa oko 22 godine. Kada je reč o proseku Evropske unije, deca se osamostaljuju sa 26 godina. Omladina u Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj, napušta porodično gnezdo između 23. i 24. godine. Španci i Portugalci sa 29, dok najduže u njemu borave Srbi, Hrvati, Makedonci, Italijani...

Podaci istraživanja Instituta za sociološka istraživanja "Mladi naša sadašnjost", potvrđuju da se mladi oslanjaju na porodične resurse. Pošto se zasnivanje bračne zajednice odlaže, tek tada se većina njih i odseli.

- Kada je reč o osamostaljivanju, mladi u Srbiji slede neke globalne trendove, kao što je odlaganje zasnivanja porodice, do kasnih dvadesetih ili ranih tridesetih - navodi se u studiji. Destandardizacija tranzicije u odraslost, koja podrazumeva odvajanje, selidbu od roditelja, još nije prisutna u južnoevropskom modelu porodice.

I dvadesetosmogodišnja Beograđanka Jelena Veljković, kao i veliki broj njenih vršnjaka, još ne razmišlja o odlasku od kuće.

- Nemam stalni posao, kao ni redovna primanja, koji bi omogućili da izmirujem sve troškove za samostalan život - objašnjava Jelena. - Ukoliko bi se situacija promenila, rado bih se odselila.

Krovna organizacija mladih Srbije, radeći mnogobrojna istraživanja, došla je do podataka da je neizvesnost glavna kočnica omladini.

Psiholog Elena Kuzmanović

- Mladi ne misle da će se po završetku škole odmah zaposliti, a polovina ne veruje da će to biti na poziciji za koju su se školovali - kaže Nikola Ristić iz Krovne organizacije mladih. - Takođe, ne mogu da očekuju plate dovoljne da otplaćuju kredite za nekretninu kako bi se osamostalili.

Roditeljima nije lako da puste decu da žive svoj život, a ni deci da se odreknu komfora, sumiraju stručnjaci. Ipak, kako kažu, i roditelji imaju pravo na mirnu starost i posvećivanje svojim potrebama, a podrška koju pružaju mladima je skupa, jer je plaćaju sopstvenim mirom.


UNUTRAŠNjOST

MLADI iz unutrašnjosti Srbije se mnogo ranije susreću sa samostalnim životom - zbog selidbe u veći grad. Iako delom zavise finansijski od roditelja, ipak, nauče da se brinu o sebi i samostalniji su od njihovih vršnjaka koji studiraju u rodnom gradu.