DA loši đaci plagiraju radove, kupuju doktorate, diplomiraju preko noći na fakultetima sumnjivog kvaliteta u Srbiji odavno nije vest. Ali, da redovni profesor prepiše rad svog kolege ne dešava se često. Još ređe da za to dobije osudu univerzitetskih kolega. Jer dosad je važilo da vrana vrani oči ne vadi.

Ipak, dogodilo se da etički komitet Univerziteta u Nišu izrekne javnu osudu prof. dr Zoranu Goluboviću sa Medicinskog fakulteta, donedavnom direktoru Ortopedije KC Niš, jer je plagirao rad profesora Milorada Mitkovića i koristio ga u svojoj monografiji.

Pre Nišlija, odvažile su se njihove kolege iz Beograda da istu, ali ne i najtežu kaznu, izreknu profesorki Lidiji Radenović sa Biološkog fakulteta, zbog plagiranja i autoplagiranja radova.

Istina, na prste se mogu nabrojati oni koji su u protekloj deceniji osuđeni za intelektualnu krađu, a javna je tajna u akademskoj javnosti da je takvih slučajeva mnogo više, samo se to prećutkuje. Moguće je da je i ovo dvoje kažnjeno isključivo jer su se nekome zamerili.

Pročitajte još - NA STUBU SRAMA ZBOG PLAGIJATA: Etički komitet Univerziteta u Nišu izrekao javnu osudu profesoru dr Zoranu Goluboviću

Veću štetu nego odliv mozgova, akademskoj zajednici mogu da nanesu ljudi koji čine njen stub. Pokazalo se da sa privatnog menadžmenta može da se postane doktor medicinskih nauka i predaje budućim medicinskim radnicima. Da koristeći direktorski autoritet može da se postane autor desetina naučnih radova, dopisujući se na radove svojih zaposlenih. Da može i bez potrebnih radova da se stigne do višeg naučnog zvanja...

Veliki problem ovog društva su stotine Cvijovića, kao u Nušićevom "Dr", koji su kupili doktorat i titulu, a najmanje je opasno ako "dr" koriste samo na vizitkarti. Od njih su mnogo opasniji oni koji sa spornim radovima i biografijama kroje visoko obrazovanje i školuju buduće generacije akademaca.