SEDAM odmarališta koja su nekada pripadala srpskim i preduzećima iz BiH našlo se na tenderu po novom hrvatskom zakonu o upravljanju državnom imovinom. Ona će biti data u zakup na 30 godina, sa naknadnom mogućnošću otkupa, uprkos tome što su za mnoge od ovih nekretnina i dalje u toku sudski postupci.

Pročitajte još: Najviše srpske imovine prijavljeno u Hrvatskoj

Reč je o bivšem srpskom odmaralištu "Građevinari", u Gradcu, zatim dva odmarališta na ostrvu Ugljan, od kojih je jedno bilo srpsko, a drugo vlasništvo BiH, kao i u Dubrovniku, Lukoranu, Živogošću, Bristu i neizgrađenom zemljištu od 1.824 kvadrata u Sućuraju, na Hvaru. Rok za podnošenje ponuda za trodecenijski zakup ističe 16. aprila.

Pročitajte još: Linta: Hrvatska nastavlja otimanja srpske imovine

Ovo je drugi javni poziv za rentiranje srpskih i bosanskih nekretnina. Prvi je Ministarstvo državne imovine Hrvatske objavilo za 15 lokacija, u novembru prošle godine. Tada su u zakup data odmarališta u Gradcu "Robnih kuća Beograd", "Đure Salaja", zatim "Trgovci", "Vila Bosanka", "Saobraćajci", H2O, "Mostarci", "Valter Perić", "Hit Podaca (Mostar)" i ekspres restoran "Gradac", ali i odmarališta Opštine Vračar u Slanom, "Pionir Sombor" na Rabu, "Partizan" u Biogradu na Moru i hotel "Novi Sad" u Igranama.

Udruženje "Oduzeta imovina", sa sedištem u Novom Sadu, obratilo se hrvatskom ombudsmanu, tražeći da Zagreb zabrani raspolaganje i preuzimanje sredstava firmi, državnih institucija i lokalnih samouprava iz Srbije. Prema rečima predsednika Udruženja, advokata Zorana Ristića, različitim aktima Hrvatske, od srpskih i bosanskih preduzeća i institucija oduzeta je imovina vredna oko dve milijarde evra. Više od 18 godina oko 180 oštećenih firmi nije u mogućnosti da koristi svoje nekretnine, a nastala šteta dostiže više stotina miliona evra.

- Pred hrvatskim pravosuđem vodi se više od 300 postupaka - kaže Ristić. - Oštećeni su se preko udruženja obratili na 200 adresa. Svi zahtevi pred hrvatskim organima i sudovima odbijeni su, predstavke podnete Evropskom sudu u Strazburu proglašene su neprihvatljivim, a odluka, čije se obrazloženje svodi na to da je podnosilac izgubio prava pre nego što je Zagreb ratifikovao Konvenciju o ljudskim pravima, suprotna je praksi Evropskog suda.

Foto Medija centar Zoran Ristić

Udruženje je podnelo žalbu Komitetu za ljudska prava pri UN i u pripremi je zahtev za rešavanje spora pred arbitražom OEBS.

ŽENEVA VRŠI MONITORING

KOMISIJA za prava čoveka u Ženevi izvršiće u oktobru monitoring nad Hrvatskom, po našoj prijavi, jer smatramo da nam je ugroženo pravo na imovinu. U odnosu na pravna lica iz Makedonije i Slovenije, koja su ostvarila svoja prava, firme i institucije iz Srbije i BiH su diskriminisane - otkriva Ristić.