VREDNOST nelegalne trgovine životinjama godišnje iznosi tri miliona evra. Ovaj vid neregistrovane trgovine naročito cveta u Pčinjskom i Raškom okrugu. To negativno utiče na prihode budžeta, s obzirom na to da se za pružanje usluga u ovim objektima ne plaćaju lučke naknade, kao ni druge poreske obaveze.

Još jedan veliki problem je i pretovar robe u vodnom transportu izvan luka i pristaništa. Na Dunavu, Savi i Tisi u Srbiji proglašeno je 11 luka i dva teretna pristaništa u kojima je dozvoljen pretovar roba. Međutim, prema podacima republičke inspekcije za bezbednost plovidbe, evidentirano je više od 150 mesta na kojima postoji nelegalan pretovar robe, pre svega šljunka i peska, nafte i derivata nafte, kao i poljoprivrednih proizvoda.

Kako bi se stalo na put ovakvim i sličnim vidovima nelegalnog prometa, prošle nedelje Vlada Srbije je usvojila Akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije.

Jedna od oblasti kojom će se nadležni, između ostalog, baviti je i organizovano suzbijanje oglašavanja i prodaje robe preko interneta od strane neregistrovanih subjekata pretragom onlajn prodajnih platformi, društvenih mreža i kontrolom preko poštanskih operatora. Sve ovo radi se zbog identifikacije neregistrovanih trgovaca koji oglašavaju akcizne proizvode, proizvode koji su zaštićeni pravima intelektualne svojine, lekove i medicinska sredstva, kao i zbog njihovog procesuiranja.

PROČITAJTE I: Sve veća prodaja preko inteneta, ove godine možda i 354 miliona $

Procenjeno je, takođe, da i na zelenim pijacama cveta crno tržište, gde se osim proizvoda individualnih poljoprivrednih proizvođača i zanatlija, trguje i "nesopstvenim proizvodima". Tako se na tezgama može naći roba široke potrošnje, poput kozmetike, garderobe, pokućstva, čemu bi moralo da se stane na put.


Zoran Kasalović, državni sekretar u MDULS, kaže da su u ovoj borbi inspektori u prvim redovima i direktno štite fer uslove poslovanja, ali i bezbednost građana i prava radnika.

- Biće uspostavljen i jedinstveni kontakt-centar za građane i privredu - kaže Kasalović. - On će biti spona između nadležnih inspekcija, građana i privrede. Problemi će se prijavljivati telefonom, preko internet portala, imejla. Takođe, kroz kontakt-centar beležiće se i pritužbe na rad inspektora i praćenje statistike kontrola. Kontakt-centar će garantovati odgovor na svaki zahtev u roku od 48 sati, kao i status predmeta nakon postupanja inspekcija.

On naglašava da će se uvesti i sporazum o priznanju prekršaja za sve propise u pet ključnih inspekcija.

- Tako će se smanjiti pritisak na sudove, povećati efekat kažnjavanja i naplata kazni - ističe on.

RADE NA UGLEDU INSPEKTORA

MDULS i Koordinaciona komisija, uz podršku EBRD, zajedno sa inspekcijama pokreću kampanju za podizanje svesti najšire javnosti o značaju inspekcija za naše društvo i državu.

Cilj kampanje je popravljanje ugleda profesije inspektor, koju građani po poslednjim istraživanjima još uvek povezuju sa kaznenom politikom, iako je suština njihovog posla zapravo briga o fer poslovnom okruženju, zaštiti životne sredine, ispravnosti hrane, objekata i slično.